Stručnjaci su zabrinuti zbog trenutne epidemije morbila koja se u Srbiji ponovo pojavila. Ova situacija podseća na epidemiju iz 2017. godine, a prvi slučajevi su zabeleženi već prošlog leta, kada su temperature dostizale 40 stepeni. Prema zvaničnim podacima, do 30. novembra 2023. godine, u Srbiji je potvrđeno 694 slučajeva morbila, od kojih je najviše registrovano u Novom Pazaru.
Tokom 2024. godine, Novi Pazar se pokazao kao najveće žarište epidemije, sa brojem obolelih koji se kreće od 92 u julu do 137 u novembru. Pored Novog Pazara, Beograd i Južnobanatski okrug su takođe zabeležili značajan broj slučajeva, ali je Novi Pazar ostao u vrhu.
Dr. Šefadil Spahić, direktor Zavoda za javno zdravlje u Novom Pazaru, ukazuje na to da je otpor prema vakcinaciji među roditeljima glavni uzrok širenja morbila. On napominje da su u januaru zabeleženi samo pojedinačni slučajevi, ali da je virus, koji je izuzetno kontagiozan, naišao na veliku populaciju nevakcinisane dece. Dr. Spahić dodaje da je sreća što su komplikacije bile uglavnom blage, osim u dva slučaja koja su zahtevala hospitalizaciju.
Epidemija morbila u Srbiji nije zabeležena od 2017. godine, kada je registrovano više od 5.800 obolelih, a među njima su bila i deca. U 2023. godini zabeleženo je 50 slučajeva. Dr. Spahić naglašava da će se problemi s morbilema nastaviti sve dok procenat vakcinisane dece ne dostigne minimum od 95 odsto, što je potrebno za postizanje kolektivnog imuniteta.
U Novom Pazaru su pokrenute razne akcije kako bi se roditelji edukovali o važnosti vakcinacije. Organizovani su sastanci sa školskim ustanovama, pedijatrima i nevladinim organizacijama. Dr. Spahić ističe da je cilj slušati strahove roditelja i razjasniti mitove o vakcinama koji se šire putem medija i društvenih mreža. Strah roditelja često proizilazi iz pogrešnih informacija o povezanosti vakcina sa autizmom i drugim zdravstvenim problemima.
Roditelji su na radionicama iznosili svoja uverenja da vakcine nisu bezbedne, a dr. Spahić napominje da je važno da se roditeljima pruže tačne informacije i da se poveća broj vakcinisane dece. On dodaje da je u proteklom periodu zabeležen porast vakcinisane dece od 13,2 odsto, zahvaljujući boljem prijavljivanju slučajeva od strane pedijatara.
Prvi slučaj morbila u ovoj sezoni potvrđen je 6. februara 2024. godine kod dečaka u Beogradu, čija se majka zarazila u inostranstvu. Beograd je brzo prijavio epidemiju, koja se kasnije povukla, ali je ponovo prijavljena u decembru. Morbile su jedna od najzaraznijih virusnih infekcija, i mogu se preneti direktnim kontaktom ili putem respiratornih kapljica. Virus može ostati u vazduhu i na površinama do dva sata.
Doktor Ivana Begović Lazarević, načelnica Jedinice za imunizaciju, objašnjava da se simptomi morbila javljaju u periodu od 7 do 18 dana nakon infekcije. U početku se pojavljuje povišena temperatura, sekrecija iz nosa, kašalj i konjunktivitis, a zatim dolazi do pojave makulopapulozne ospe. Komplikacije se javljaju kod oko 30 odsto obolelih, a najteži slučajevi se često javljaju kod dece mlađe od 5 godina i starijih osoba.
Jedina efikasna preventivna mera je vakcinacija MMR vakcinom, koja se daje u dve doze. Prva doza se daje od 12 do 15 meseci, a druga u 7. godini života. U 2023. godini, od 50 dijagnostikovanih slučajeva morbila, 94 odsto obolelih nije bilo vakcinisano. Procenat vakcinisanih MMR vakcinom je tokom godina opadao, a poslednji podaci pokazuju da je u 2023. godini 84,5 odsto dece vakcinisano. S obzirom na trenutnu situaciju, neophodno je da se povećava svest o značaju vakcinacije kako bi se sprečilo dalje širenje morbila u Srbiji.
