Prema narodnim verovanjima, nekim biljkama nije mesto u kući. Još od starih Slovena, prenose se verovanja o lošem ili pozitivnom dejstvu pojedinih vrsta drveća, poput hrasta koji se ne sme seći i za Božić se unosi grana. Na krovu kuće se stavlja čuvarkuća ili perunika radi zaštite od groma, dok se bagrem ne sadi blizu kuće jer je smatran nerodnim. Orah u dvorištu se smatra donosiocem nesreće i zbog senke koja pada na kuću.

Narodna verovanja su posebno usmerena ka pojedinim vrstama drveća kao što je hrast koji se smatra najlepšim ukrasom dvorišta zbog svoje lepe krošnje i debelog hlada. Hrast prija blizini vode i simbolizuje dugovečnost. Lipa se takođe smatra svetom biljkom jer njeni cvetovi imaju lekovita svojstva, pčele nalaze dobru pašu u njoj, a lipov ugalj se koristi za prečišćavanje vode.

Vrba se koristila u narodnim običajima kao simbol rasta i plodnosti, dok se koru vrbe smatralo lekovitom za prehladu. Glog se koristi za lečenje srčanih oboljenja i kao zaštita protiv negativnih sila poput vampira i demona. Dren je simbol zdravlja i koristi se u narodnim običajima kao ukras za praznike poput Đurđevdana i Bogojavljenja.

Jabuka je omiljeno voće koje se ne jede pre Petrovdana, a srpska tradicija je kalemljenje jabuka kako bi se sačuvala kvalitetna sorta. Šljiva se takođe gaji u srpskoj tradiciji, a najkvalitetnija sorta za sušenje je požegača.

Neke biljke poput oraha, bagrema, vrbe, gloga, drena, jabuke i šljive imaju svoje mesto u tradicionalnim verovanjima i običajima. Važno je poštovati ova verovanja kako bi se sačuvala harmonija sa prirodom i precima. Preoblikovanje dvorišta i sadnja biljaka koje su poštovane u narodnoj tradiciji može doneti dobrobit i za samu kuću i za ljude koji u njoj borave.