Novo istraživanje objavljeno u časopisu Lanset otkrilo je da se broj ljudi sa dijabetesom udvostručio u poslednjih 30 godina na više od 800 miliona širom sveta. Stopa oboljevanja od dijabetesa kod odraslih također se udvostručila sa oko sedam na oko 14 procenata u periodu između 1990. i 2022. godine, sa najvećim porastom u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
Ova studija je prva globalna analiza stope dijabetesa i lečenja u svim zemljama, i pokazuje alarmantne trendove u pogledu ovog hroničnog oboljenja. Dijabetes je ozbiljan zdravstveni problem koji zahteva pažljivo praćenje i lečenje kako bi se sprečile komplikacije i poboljšao kvalitet života obolelih.
Dijabetes je stanje u kojem organizam ne može efikasno koristiti glukozu iz hrane za proizvodnju energije. Postoje dva glavna tipa dijabetesa – tip 1 i tip 2. Tip 1 dijabetes obično se javlja u detinjstvu ili adolescenciji, kada pankreas ne proizvodi dovoljno insulina, hormona koji reguliše nivo šećera u krvi. Tip 2 dijabetes, koji je mnogo češći, obično se razvija u odraslom dobu i povezan je sa gojaznošću, neaktivnim načinom života i genetskim faktorima.
Jedan od glavnih faktora koji doprinose porastu broja obolelih od dijabetesa je loša ishrana i nezdrav način života. Prekomerna konzumacija šećera, zasićenih masti, prerađene hrane i nedostatak fizičke aktivnosti mogu povećati rizik od razvoja dijabetesa. Genetska predispozicija takođe igra važnu ulogu, ali promene u načinu života mogu značajno smanjiti rizik od oboljenja.
Lečenje dijabetesa obično uključuje kombinaciju pravilne ishrane, redovne fizičke aktivnosti, redovne kontrole nivoa šećera u krvi i, u nekim slučajevima, lekove ili insulin. Cilj terapije je održavanje nivoa šećera u krvi unutar normalnih granica kako bi se sprečile komplikacije kao što su srčane bolesti, oštećenje bubrega, oštećenje vida i neuropatija.
Važno je imati svest o svom zdravlju i redovno se kontrolisati kod lekara kako bi se rano otkrili simptomi dijabetesa i započelo lečenje na vreme. Simptomi dijabetesa mogu uključivati česte žeđ, učestalo mokrenje, umor, gubitak težine, zamagljen vid i spore rane koje se teško zaceljuju.
Prevencija dijabetesa također igra ključnu ulogu u borbi protiv ovog oboljenja. Promene u ishrani, povećanje fizičke aktivnosti, održavanje zdrave telesne težine i redovne zdravstvene provere mogu pomoći u smanjenju rizika od dijabetesa. Edukacija o zdravom načinu života i pravilna podrška od strane zdravstvenih radnika mogu biti od presudnog značaja u prevenciji i kontroli dijabetesa.
Ovo istraživanje ukazuje na hitnost potrebe za globalnim pristupom u borbi protiv dijabetesa i podizanju svesti o ovom ozbiljnom zdravstvenom problemu. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i druge međunarodne institucije trebaju zajednički raditi na promociji zdravih stilova života, pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti i edukaciji javnosti o dijabetesu.
Dijabetes je hronično oboljenje koje zahteva dugoročno upravljanje i podršku kako bi se sprečile komplikacije i poboljšao kvalitet života obolelih. Važno je da pojedinci prepoznaju rizike povezane sa dijabetesom i preduzmu korake ka prevenciji i lečenju ovog oboljenja.
Uz pravilan pristup i podršku, osobe sa dijabetesom mogu voditi pun i aktivan život, smanjiti rizik od komplikacija i održavati dobro zdravlje. Ključno je da se dijabetes prepozna kao ozbiljan zdravstveni problem i da se preduzmu koraci ka njegovom rešavanju na globalnom nivou.
