Na graničnim prelazima iz Srbije ka ostalim zemljama zadržavanja su veoma dugačka, posebno za teretna vozila. Prema informacijama Auto-moto saveza Srbije (AMSS), najduže se čeka na prelazu Sremska Rača, gde teretnjaci čekaju čak osam sati. Na ostalim prelazima, poput Horgoša, Kelebije, Bezdana, Batrovaca, Bogojeva, Gradine i Preševa, zadržavanja su takođe nadajuća se na višesatne. Na primer, na Horgošu se čeka šest sati, dok je na Kelebiji i Bezdanu zadržavanje pet sati.
Nadalje, teretna vozila na putu za Srbiju takođe imaju dugačka zadržavanja. Na prelazu Preševo, vozači čekaju tri sata, dok na Sremskoj Rači zadržavanje iznosi dva sata. Ove informacije su prikupljene od strane Uprave granične policije Srbije i pokazuju koliko je teško trenutno putovanje kroz granične prelaze na teretnim vozilima.
Ovi podaci su alarmantni i ukazuju na ozbiljan problem na graničnim prelazima iz Srbije. Dugačka zadržavanja mogu uzrokovati velike probleme za prevoznike i robne lance koji oslanjaju na brzu i efikasnu isporuku robe. Pored toga, dugačka čekanja mogu uticati na ekonomiju zemlje i otežati poslovanje mnogim preduzećima.
Jedan od ključnih faktora koji doprinose ovakvim zadržavanjima su administrativne procedure na graničnim prelazima. Ove procedure mogu biti komplikovane i zahtevati mnogo vremena, pogotovo kada su u pitanju teretna vozila. Potrebno je raditi na efikasnijim procedurama i automatizaciji procesa kako bi se smanjila vreme čekanja na graničnim prelazima.
Drugi faktor koji utiče na dugačka zadržavanja su infrastrukturni problemi na graničnim prelazima. Nedostatak dovoljnog broja šaltera, putova i parking prostora može dovesti do gužvi i produženih vremena čekanja. Investiranje u infrastrukturu na graničnim prelazima može pomoći u rešavanju ovih problema i poboljšanju efikasnosti protoka teretnih vozila.
Takođe, važno je napomenuti da su dugačka zadržavanja na graničnim prelazima ne samo neefikasna već i neprijatna iskustva za vozače teretnih vozila. Osim što gube dragoceno vreme, vozači se mogu suočiti sa stresom, umorom i nelagodnošću zbog dugog čekanja na prelazima. Ovo može uticati na njihovu pažnju i koncentraciju tokom vožnje, što može povećati i rizik od saobraćajnih incidenata.
Kako bi se rešio problem dugačkih zadržavanja na graničnim prelazima, potrebno je preduzeti određene korake. Prvo, neophodno je raditi na efikasnosti administrativnih procedura kako bi se smanjilo vreme potrebno za proveru i obradu teretnih vozila na prelazima. Automatizacija ovih procesa može biti ključna u poboljšanju situacije.
Drugo, potrebno je investirati u infrastrukturu na graničnim prelazima kako bi se obezbedilo efikasnije kretanje teretnih vozila. Povećanje broja šaltera, putova, parking prostora i drugih resursa može pomoći u smanjenju gužvi i vremena čekanja na prelazima.
Nadalje, saradnja između zemalja u regionu može biti od velike pomoći u rešavanju problema dugačkih zadržavanja na graničnim prelazima. Razmena informacija, usaglašavanje procedura i zajedničko rad na unapređenju infrastrukture može doprineti efikasnijem protoku teretnih vozila preko granica.
Ukupno gledano, dugačka zadržavanja na graničnim prelazima za teretna vozila predstavljaju ozbiljan problem sa ozbiljnim posledicama. Potrebno je hitno raditi na rešavanju ovog pitanja kako bi se poboljšala efikasnost protoka tereta preko granica. Investicije u infrastrukturu, automatizacija administrativnih procedura i regionalna saradnja mogu biti ključni u rešavanju problema i stvaranju boljeg okruženja za prevoznike i privredu u celini.
