Crnogorski vojnici Rajko Krivokapić i Dragutin Lalatović, koji su proveli skoro dva meseca u zatvoru na Kosovu i Metohiji, suočavaju se sa smanjenjem plate za jednu trećinu zbog dobijanja statusa “udaljeni od dužnosti”. Ova odluka je rezultat njihovog odlaska u inostranstvo bez odobrenja starešine i zloupotrebe bolovanja, a pokrenut je i disciplinski postupak protiv njih. Informacije dolaze iz Ministarstva odbrane Crne Gore, koje je potvrdilo da će sve činjenice i okolnosti slučaja biti razmotrene u skladu sa zakonom.
Krivokapić i Lalatović, zajedno sa Marinkom Jovanovićem, uhapšeni su 24. novembra u Visokim Dečanima, nakon proslave ktitorske slave. Njihova registarska tablica je imala natpis „Kosovo je Srbija“, što je izazvalo reakciju lokalnih vlasti. Dva dana nakon hapšenja, određena im je tridesetodnevna pritvor, koji je kasnije produžen za još toliko dana. Optuženi su za “podsticanje mržnje i netrpeljivosti”.
Nakon što je Specijalno tužilaštvo tzv. Kosova obustavilo istragu protiv njih, Krivokapić i Lalatović su pušteni iz pritvora sedam dana pre isteka roka. Tokom boravka u pritvoru, provela su 55 dana, što znači da će im biti smanjena plata za decembar, kao i deo novembarske i januarske plate.
Iz Ministarstva odbrane su naveli da će se proceniti da li su vojnici prekršili vojnu disciplinu zbog neprijavljivanja putovanja. Prema Zakonu o Vojsci Crne Gore, vojnici imaju obavezu da obaveste svog nadredjenog o putovanjima u inostranstvo. Načelnik Generalštaba može ograničiti putovanje zbog službenih potreba, a u ratnim uslovima putovanje van zemlje može se odobriti samo uz saglasnost ministra odbrane.
Izvor iz Vojske Crne Gore je prethodno izjavio da Krivokapić i Lalatović nisu obavestili svog komandira o putovanju na Kosovo, što je bila njihova zakonska obaveza. Ministarstvo odbrane nije odgovorilo na pitanje da li su vojnici prijavili putovanje, ali su iz Generalštaba tražili zvanične informacije o hapšenju i zadržavanju, kako bi mogli da pokrenu postupak.
Ova situacija ukazuje na složene odnose između Crne Gore i Kosova, kao i na izazove s kojima se suočava vojska u kontekstu nacionalne sigurnosti i međusobnih odnosa. Pitanje statusa Kosova i dalje predstavlja osetljivu temu u regionu, a ovakvi incidenti dodatno komplikuju situaciju. Vojni kadrovi su podložni strogim pravilima i procedurama, a njihovo ponašanje u inostranstvu može imati ozbiljne posledice po njihov status i karijeru.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da se vojnici suočavaju sa dodatnim izazovima u očuvanju discipline i poštovanju propisa, posebno kada su u pitanju putovanja van zemlje. Disciplinski postupci su neophodni kako bi se osiguralo da svi članovi vojske deluju u skladu sa zakonom i pravilima, a u isto vreme se mora uzeti u obzir i kontekst u kojem su se ovi incidenti odigrali.
Na kraju, situacija sa Krivokapićem i Lalatovićem može poslužiti kao podsetnik o važnosti poštovanja vojnih pravila i procedura, ali i o složenim odnosima u regionu koji se često prepliću sa ličnim sudbinama pojedinaca. Kako se situacija razvija, biće važno pratiti dalja dešavanja i reakcije nadležnih institucija.
