Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović izjavio je da je pozitivno što su prištinske vlasti identifikovale i vratila tela troje Srba čiji je nestanak prijavljen 1999. godine. Nadamo se da će to ubrzati proces identifikacije nestalih lica jer postoji više od 300 neidentifikovanih posmrtnih ostataka u mrtvačnici u Prištini. Srbija već nekoliko godina pokušava da zajedno sa prištinskom delegacijom i međunarodnim ekspertima uđe u mrtvačnicu kako bi rešila situaciju. Prema Odaloviću, postoji najmanje 90 tela srpskih lica među neidentifikovanim ostacima. Na Kosovu i Metohiji trenutno se vodi kao nestalo 1.613 lica, od čega je 567 srpske nacionalnosti.
Odalović ističe da se danas identifikacija vrši isključivo DNK metodom kako bi se izbegle greške kao u prošlosti. Timovi Haškog tribunala su 1999. godine ekshumirali preko 4.000 tela na Kosovu i Metohiji, pri čemu je došlo do mnogih grešaka u identifikaciji. Zbog toga je sada važno nastaviti sa procesom identifikacije koristeći najnovije metode.
Srbija je zajedno sa Prištinom pokrenula kampanju kako bi prikupili DNK uzorke od porodica čija su tela sahranjena klasičnom metodom, kako bi se povećala tačnost identifikacije. Srbija je ispunila sve zahteve koje je Priština postavila, ali trenutno je blokiran proces zbog odluke Aljbina Kurtija u Briselu.
U izmeštenim grobnicama u centralnom delu Srbije pronađeno je 914 tela albanske nacionalnosti, koja su premeštena iz primarnih grobnica na Kosovu i Metohiji. Sva tela su identifikovana i vraćena porodicama. Priština ima zahteve za proveru novih lokacija, ali srpska strana čeka sastanak Radne grupe kako bi odlučili kako postupiti.
Odalović je komentarisao izjavu predsednice Evropske komisije Ursule von der Leyen da zamrznuti konflikt vodi ka novom sukobu, ističući da su velike sile često upletene u sukobe na Balkanu radi svojih interesa.
Ukupno, treba zajednički raditi na rešavanju pitanja nestalih lica na Kosovu i Metohiji kako bi se pružila pravda porodicama nestalih i osigurala trajna pomirenja između zajednica na teritoriji. Ova saradnja i proces identifikacije su koraci ka izgradnji bolje budućnosti za sve građane regiona.
