Trgovci podižu cene vansezonskog voća i povrća, a kupci strepe od visokih računa
Srpski trgovci ne gospodare situacijom, kada je reč o određivanju cena namirnica, pokazuje se skoro svakodnevno kada se približimo rafovima i odeljcima sa egzotičnim voćem ili povrćem, dostupnim tokom cele godine. Tako su mandarine usred leta po „simboličnoj“ ceni od čak 440 dinara u jednom trgovinskom lancu, iznenadile kupce, koji će, mahom, ipak sačekati akcijsku ponudu da bi ih i stavili u korpu.
Nije nikakva novina da sve što je vansezonski u ponudi, treba i ekstra da se plati. Međutim, većini omiljeno citrusno voće po ceni od 440 dinara za kilogram, nije prihvatljivo svačijem džepu. Mandarine kada im vreme nije kupce će sačekati na sniženju. Ali, tada će ponuda biti oskudnija, odnosno, iz gajbice će morati dobro da se proberu najlepši plodovi. Kako kaže agroekonomski stručnjak Žarko Galetin, Srbija je uvozno zavisna zemlja. Da bi ponuda bila bogata, gubi se moć odlučivanja, te trgovci pristaju na tržišne uslove.
„Teško je reči da li je podizanje cena vansezonskih namirnica opravdana, jer niti smo gospodari situacije, niti možemo da pravimo realne kalkulacije naspram troškova proizvodnje i uvoza“, kaže nam Galetin. „Kada imate mali broj uvozničkih kuća, onda morate biti spremni da je to vrlo organizovan lobi, u kome se pravi kolegijalni dogovor između trgovaca. Tržište se lako izmanipuliše.“
POVRĆE koje se najviše uvozilo iz Holandije i Francuske je krompir, dok je pasulj pristizao iz Kirgistana, a paradajz iz Albanije i Severne Makedonije, crni luk iz Holandije i Severne Makedonije, a beli luk je stizao iz Kine. Kupus i sveža paprika stizali su najviše iz Severne Makedonije i Albanije, a krastavci iz Albanije.
Lubenice su pristizale najviše iz Grčke, dok su se dinje najviše uvozile iz Španije i Albanije.
Skupe mandarine krajem jula stižu u Srbiju iz dve zemlje – Grčke i Turske. Cena im je formirana shodno potrebama našeg tržišta, po principu uzmi ili ostavi, kaže Galetin. Pogotovo je ovo primetno u periodima van sezone. U suprotnom, pritisak ponude je malo veći, pa je onda i kupovina pristupačnija. Još jedan trik kojim se trgovinski lanci služe jeste i kratak rok stajanja voća i povrća. Zato kada oni počnu da presazrevaju, stavljaju se na sniženja, a reklama učini svoje pa potrošači pohrle da uzmu svoj kilogram. Čak i tada, smatra Galetin, za većinu naših kupaca to je i dalje dosta novca.
Mandarine se u poznatim trgovinskim objektima mogu pazariti i za 200 dinara manje, i upravo je u njima reč o akciji. Prema poslednjim dostupnim podacima i analizi Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije, banane su prve na listi uvezenih proizvoda i odmah za njima pristižu limun i pomorandže. Tu nema iznenađenja jer je reč o voću koje nije karakteristično za našu klimu. Banane su se uvozile iz Ekvadora, Kostarike i Kolumbije. Pomorandže iz Grčke, Turske, Španije, klementine iz Grčke i Turske, mandarine iz Grčke i Turske, limun iz Turske, Argentine, Španije i Grčke, kao i grejpfrut iz Turske. Jabuka je najviše pristizala iz Severne Makedonije. Jagode se najviše uvoze iz Grčke, Albanije i Turske, kruške iz Italije i Poljske, a nektarine i breskve iz Grčke, Italije i Španije.
