Ekonomski analitičar Željko Ivanković komentarisao je trenutni bojkot trgovina u Hrvatskoj, koji je izazvan visokim cenama i inflacijom. Njegovo mišljenje je da je Vlada najodgovornija za nastalu nejednakost, posebno s obzirom na to da su u poslednjih nekoliko meseci građani bili obaveštavani da se u zemlji živi bolje nego ikad. Ivanković je istakao da situacija ne odgovara tim tvrdnjama i da su protesti građana razumljivi.
U razgovoru na zagrebačkoj N1, analitičar je izneo svoje stavove o bojkotu i protestima, ukazujući na to da se često u ovakvim situacijama može pojaviti strah, naročito zbog iskustava iz prošlosti kada su slični protesti lako prelazili u hajku. Hajka, kako je objasnio, podrazumeva kažnjavanje određenih „žrtava“ bez obzira na stvarnu krivicu, što može dovesti do neželjenih posledica.
Ivanković je naglasio razliku između protestâ i bojkota, sa jedne strane, i hajke, sa druge. Protesti i bojkot su legitimni načini izražavanja nezadovoljstva, ali hajka se brzo pokreće, često bez razmišljanja o posledicama. U tom smislu, pozvao je građane da budu svesni i moralni u svojim akcijama kako bi izbegli da se bojkot pretvori u nešto što može štetiti pojedincima ili grupama.
Cene proizvoda u Hrvatskoj su u porastu, a inflacija se oseća u svim sektorima, što dodatno otežava život prosečnom građaninu. Ekonomska situacija u zemlji je izazvala frustraciju i nezadovoljstvo, posebno među onima koji se bore da sastave kraj s krajem. U tom kontekstu, bojkot trgovina može se posmatrati kao način da građani iskažu svoje nezadovoljstvo, ali takođe zahteva odgovorno delovanje kako bi se izbegle negativne posledice.
Protesti i bojkoti su često usmereni na velike trgovinske lance ili specifične proizvode čije su cene skakale, a potrošači se osećaju bespomoćno pred ovakvim situacijama. Mnogi smatraju da trgovci zloupotrebljavaju trenutnu ekonomsku situaciju kako bi povećali cene, dok se istovremeno suočavaju sa padom kupovne moći potrošača.
U takvim okolnostima, važna je i uloga Vlade koja treba da reaguje na ovakve izazove. Ivanković smatra da bi Vlada trebala da preuzme odgovornost i da donese mere koje će zaštititi potrošače i stabilizovati tržište. Takođe, potrebno je raditi na poboljšanju ekonomskih uslova i jačanju socijalne pravde kako bi se smanjila nejednakost koja se trenutno oseća u društvu.
Pored toga, postoji potreba za edukacijom građana o pravima potrošača i načinima na koje mogu zaštititi svoje interese. Informisani potrošači mogu bolje reagovati na promene na tržištu i doneti odluke koje su u skladu sa njihovim finansijskim mogućnostima.
Stoga, bojkot može biti efektivan alat, ali samo ako se koristi s pažnjom i svesti o mogućim posledicama. Građani bi trebalo da se okupe oko zajedničkog cilja i da se bore za bolje uslove, ali ne na način koji bi mogao da dovede do dodatne podeljenosti ili sukoba unutar društva.
U zaključku, situacija u Hrvatskoj zahteva hitnu reakciju kako bi se rešila pitanja inflacije i visokih cena, a protesti i bojkoti su jedan od načina da se to postigne. Međutim, važno je ostati fokusiran na suštinske probleme i raditi ka izgradnji boljeg i pravednijeg društva za sve građane.
