Na planeti je do sada, prema podacima Svetskog saveta za zlato, iskopano oko 210.000 tona ovog plemenitog metala i još svega četvrtina od toga ostala je skrivena pod zemljom. Od te količine, u srpskim rudnicima se, prema procenama, krije još oko 700 tona. Kompanije širom sveta konstantno su u potrazi za novim rezervama, a veliki broj njih uveliko „zlatnu žilu“ traži u Srbiji. Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, trenutno 31 firma vrši primenjena geološka istraživanja zlata i pratećih metala na teritoriji naše zemlje, što je gotovo duplo veći broj tragača nego pre godinu dana. Zlato se najčešće javlja u asocijaciji sa bakrom, a eksploataciju rude, iz koje se između ostalog dobija i zlato, vrše tri kompanije. Prema Bilansu mineralnih sirovina sa stanjem na kraju 2022. godine, koji je uradio Geološki zavod Srbije, dokazane rezerve ukupno rude bakra, zlata i pratećih metala iznose oko 1,7 milijardi tona.

Profesor dr Rade Jelenković sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, kaže da je Srbija bogata zlatom na nivou zemalja u okruženju, poput Bugarske i Rumunije. Podaci o ukupno procenjenoj količini mineralnih resursa zlata u Srbiji su različiti, kreću se u rasponu od 625 do više od 750 tona. U ležištima bakra u eksploataciji, nalazi se više od 350 tona. Ekonomski značajne količine zlata koje se eksploatišu su u ležištima bakra na prostoru istočne Srbije, a najveća među njima su Majdanpek i Bor, kao i novopronađeno ležište svetkih razmera Čukaru Peki. Za razliku od mineralnih resursa, rudne rezerve zlata su procenjene količine zlata za koje je dokazana tehnička efikasnost i ekonomska efektivnost, ali ne ekološka prihvatljivost eksploatacije.

Smatra se da je od ukupne količine mineralnih resursa zlata u ležištima bakra Srbije trenutno moguće eksploatisati oko 215 tona zlata, odnosno da je upravo to količina rudnih rezervi zlata. Prema rečima Georgi Hristova iz kompanije koja se bavi investicionim zlatom „Tavex zlato & srebro“, trenutne svetske rezerve zlata, koje su pronađene, ali još nisu iskopane, iznose 55.000 tona. Tempo proizvodnje žutog metala je oko 3.000 tona godišnje pa će, kako kaže, ukoliko ne otkrijemo nove rezerve, sve zlato na svetu biti iskopano za oko dve decenije.

Kako dodaje, ukupna tražnja za zlatom konstantno raste bez prestanka u proteklih pet godina. Prema podacima Svetskog saveta za zlato, ta tražnja je lane iznosila oko 4.900 tona, što je za oko osam odsto više nego prethodne godine. Osim toga, skočila je tražnja od centralnih banaka širom sveta koje su kupile blizu 2.000 tona ovog plemenitog metala u protekle dve godine. Među njima je i Narodna banka Srbije, koja je svoje zlatne rezerve povećala na oko 40 tona. Profesor Jelenković kaže da je godišnja proizvodnja zlata iz ležišta bakra u Srbiji 1,2 do dve tone, dok je ranijih godina bila i do pet tona. Znatno veći mineralni resursi zlata i veći obim proizvodnje potiče iz ležišta i rudnika koji se nalaze na teritoriji Turske, Bugarske, Finske, Švedske. Iz ležišta zlata Turske je 2020. godine proizvedeno oko 38 tona zlata, Bugarske 10 tona, Finske 13,5 tona, Švedske 8,1 tona.

Georgi Hristov dodaje i to da je svetski najveći proizvođač zlata Kina, koja proizvodi oko 330 tona godišnje. Iza nje su Australija i Rusija, koje obe proizvode oko 320 tona godišnje, pa Kanada sa oko 220 tona i Amerika sa oko 170 tona godišnje. Od ukupne količine zlata u opticaju na svetu, oko 96.000 tona je u formi nakita, kao investiciono zlato čuva se oko 47.000 tona zlata, centralne banke drže oko 36.000 tona zlata u svojim trezorima, a ostalih 30.000 tona se koristi za industrijske, medicinske i druge svrhe. Iz godine u godinu cena žutog metala na svetskoj berzi raste i u februaru je dostigla 2.040 dolara za uncu, što je za 11 odsto više nego pre godinu dana.