Džulijen Mur, poznata glumica i spisateljica, nedavno je izrazila svoje zaprepašćenje povodom zabrane njene knjige za decu „Freckleface Strawberry“ iz 2007. godine u školama u Americi. Ova knjiga, koja je inspirisana njenim nadimkom iz detinjstva, govori o devojčici koja se bori sa svojim izgledom, posebno sa pegicama i crvenom kosom. Mur je želela ovom pričom da pokaže devojčicama da će s vremenom naučiti da vole sebe i da prihvate svoje jedinstvenosti.
Međutim, uprkos pozitivnoj poruci koju knjiga nosi, njena zabranjenost dolazi u vreme kada je administracija Donalda Trampa bila na vlasti, a zabrana se odnosi na škole pod okriljem Ministarstva odbrane Sjedinjenih Američkih Država. Ova odluka je duboko pogodila Džulijen, koja je na društvenim mrežama podelila svoja osećanja o ovoj situaciji.
U svojoj objavi na Instagramu, Džulijen je opisala knjigu kao poluautobiografsku priču o devojčici koja ne voli svoje pege, ali na kraju prihvata svoj izgled jer shvata da su svi ljudi različiti. Knjiga je napisana ne samo za njenu decu, već i za sve mališane, kako bi ih podsetila na univerzalne borbe s kojima se svi suočavaju. Džulijen je takođe izrazila ponos prema svom ocu, veteranu iz Vijetnamskog rata, i naglasila koliko je važno da deca čija su porodica u vojsci imaju pristup literaturi koja odražava njihova iskustva.
Ono što je posebno šokantno za Džulijen je što se u zemlji koja se ponosi slobodom govora i izražavanja, njena knjiga smatra kontroverznom. U svom obraćanju, postavila je pitanje šta je to u ovoj slikovnici što je navelo vladu SAD-a da je zabrani, izrazivši duboko razočaranje i tugu zbog te odluke.
Knjiga „Freckleface Strawberry“ je postala simbol borbe protiv predrasuda i prihvatanja sebe. Džulijen je kroz ovu priču želela da inspiriše decu da se oslobode stida i da razumeju da su njihove jedinstvenosti ono što ih čini posebnima. Njeno šokantno iskustvo sa zabranom knjige može se posmatrati kao još jedan primer sve većih kontroverzi oko slobode izražavanja u savremenom društvu.
U poslednjih nekoliko godina, zabeležen je trend sve većeg broja zabrana knjiga u školama širom Amerike, što je izazvalo brojne debate o cenzuri, slobodi umetničkog izražavanja i pravima dece na pristup različitim perspektivama. Džulijen Mur, kao autor, postavlja važna pitanja o vrednostima koje društvo želi da prenese najmlađima i o tome kako se ti principi odražavaju u obrazovnom sistemu.
Mnogi kritičari smatraju da zabrana knjiga kao što je „Freckleface Strawberry“ može imati negativan uticaj na decu, jer im uskraćuje priliku da se suoče sa temama kao što su prihvatanje sebe, razumevanje različitosti i razvoj empatije prema drugima. Umesto da se zabranjuju knjige, mnogi pozivaju na dijalog i obrazovanje kako bi se deca naučila da razumeju i cene različite perspektive.
Kako se situacija razvija, Džulijenova priča može poslužiti kao podsticaj za širu diskusiju o važnosti književnosti u oblikovanju identiteta i vrednosti kod dece. Ona postavlja pitanje kako kao društvo možemo da podržimo umetnost i literaturu koja pomaže deci da se osećaju prihvaćenima i voljenima, bez obzira na to kako izgledaju ili odakle dolaze.
Zabrana knjiga kao što je „Freckleface Strawberry“ može se smatrati simptomom šireg problema u društvu, gde se često zaboravlja na osnovne vrednosti kao što su sloboda izražavanja i prihvatanje različitosti. U vremenu kada se borimo protiv predrasuda i nejednakosti, važno je osigurati da svi glasovi budu čujni, a svaka priča ima svoj prostor da bude ispričana.
