Kada su vlasti u Indoneziji pozvane zbog izveštaja o orangutanu koji se nalazio u jednoj vili, zatekle su životinju vezanu konopcima od strane zabrinutih lokalnih ljudi. Ovi ljudi su, zabrinuti zbog blizine orangutana ljudskim naseljima, planirali da ga premeste u mirniji šumski habitat. Ipak, kada su identifikovali 20-godišnjeg mužjaka, otkrili su da je on već bio premešten, ali se vratio „kući“ prešavši oko 130 kilometara. Ova situacija ukazuje na problem sa premeštanjem orangutana, koji se često suočavaju sa teškoćama kada su udaljeni od svojih prirodnih staništa.
Istraživači su otkrili da mnogi veliki majmuni, uključujući orangutane, imaju problem sa premeštanjem, bez obzira na to koliko su namere ljudi dobre. Premeštanje orangutana je česta praksa u Maleziji i Indoneziji kada se proceni da su ugroženi zbog požara, uništavanja useva ili ljudskog razvoja. Međutim, nova studija koja je analizirala skoro hiljadu premeštanja u Indoneziji između 2005. i 2022. godine pokazuje da ova praksa ostavlja orangutane izgubljenim, gladnim i u sukobima sa novim stanovnicima.
U studiji se navodi da se skoro trećina uhvaćenih orangutana vraća na svoja prvobitna mesta, a majke se često razdvajaju od svojih mladunaca, što ugrožava opstanak mladih orangutana. Više od 80% životinja je bilo zdravo kada su uhvaćene, što dovodi u pitanje potrebu za mnogim premeštanjima. Džulija Šerman, direktorka „Wildlife Impact-a“ i glavna autorka studije, poredi premeštanje orangutana sa otmicom starije osobe, ističući kako je to traumatično iskustvo za životinje.
Orangutani su naši najbliži rođaci u prirodnom svetu i nekada su bili rasprostranjeni širom jugoistočne Azije. Danas se bore za opstanak na ostrvima Borneo i Sumatra, a sve tri vrste orangutana – Borneanski, Sumatranski i Tapanulski – su klasifikovane kao kritično ugrožene. Strahovi od širenja plantaža palminog ulja dodatno komplikuju situaciju, a zaštitnici životne sredine rade na strategijama očuvanja ovih vrsta.
Istraživači koji su analizirali vladine izveštaje, novinske članke i naučna istraživanja, upozoravaju da premeštanje orangutana narušava njihove socijalne strukture. Ženke obično žive u malim teritorijama, dok mužjaci imaju veće teritorije i često su usamljeni. Premeštanje na nepoznata područja otežava pronalaženje hrane i povećava rizik od sukoba sa drugim orangutanima.
Više od 75% orangutana živi izvan zaštićenih područja, što ih dovodi u kontakt sa ljudima na neočekivanim mestima. U Indoneziji, vlada i azili za divlje životinje nadgledaju hvatanje i premeštanje orangutana, ali do sada nije bilo odgovora indonežanske vlade na zahteve za komentar. Profesor biologije Serge Vič iz Univerziteta Liverpool Džon Mores naglašava potrebu za saradnjom sa lokalnim zajednicama i kompanijama kako bi se pronašla održiva rešenja koja ne uključuju premeštanje životinja.
Dodatna istraživanja o premeštanju i ubijanju orangutana podižu zabrinutost zbog njihove buduće održivosti. Ovi majmuni se sporo razmnožavaju, a ženke rađaju potomstvo samo jednom u deset godina. Kombinacija premeštanja odraslih i ubijanja može dovesti do dramatičnog pada populacije.
Džulija Šerman sugeriše da bi rešenje moglo doći iz neočekivanog izvora. Ona predlaže da se pronađu načini za koegzistenciju između ljudi i orangutana, slično kao što se to radi sa lisicama u Velikoj Britaniji. „Moramo učiniti da bude izvodljivo za ljude i orangutane da koegzistiraju“, zaključuje Šerman.
U svetlu ovih informacija, jasno je da je potrebno promeniti pristup prema premeštanju orangutana i fokusirati se na dugoročna rešenja koja će omogućiti očuvanje ovih veličanstvenih životinja i njihove prirodne sredine.
