Velik broj ljudi se sa nostalgijom seća vremena Titove Jugoslavije, kada je svako imao posao, dobijali su se stanovi koje nije bilo potrebno zaključavati, a mogli ste prespavati na klupi u parku od Vardara do Triglava bez straha. Međutim, više od tri decenije nakon raspada SFRJ, naši građani još uvek plaćaju cenu te idile. Prema podacima Narodne banke Srbije, na današnji dan, država duguje 912,88 miliona evra koje je pozajmila u doba SFRJ. Najveći deo tog duga ide Svetskoj banci, zatim Pariskom klubu poverilaca, državi Kuvajt i Libiji. Ove obaveze trebalo bi da budu izmirene do 2041. godine, što znači da će građani Srbije još 17 godina plaćati za kredite koje je pozajmljivao Tito.

Da nije bilo reprogramiranja duga od strane Pariskog kluba poverilaca 2001. godine, cifre bi bile mnogo veće. Tada je otpisano 66% od ukupnog duga od 4,5 milijardi evra, a ostatak je raspoređen na 22 godine. Tokom ove godine, Srbija je otplatila oko 202 miliona evra svog duga, većinom Pariskom klubu poverilaca, Svetskoj banci i Kuvajtu. Ukupni dug Srbije u junu ove godine iznosio je 48 milijardi evra, podeljen na javni sektor i privatni sektor. U NBS-u ističu da je udeo spoljnog duga Srbije u BDP-u smanjen sa 73,1% u 2012. na 60,4% u 2023. godini.

Srbija je uspela da u potpunosti otplati reprogramirani dug prema Londonskom klubu poverilaca i Evropskoj uniji. Ovi dugovi predstavljaju deo nasleđa iz vremena SFRJ, kada je zemlja bila pod jakim uticajem socijalističkog sistema. Iako mnogi građani gaje nostalgiju prema tom periodu, činjenica je da se i dalje osećaju posledice finansijskih obaveza koje datiraju iz tog vremena. Plan je da se dugovi izmire do 2041. godine, ali pitanje je da li će se nova generacija građana sećati vremena Titove Jugoslavije sa istom dozom romantizma ili će ih njegovo nasleđe gledati sa kritičnijim očima.