Rastuce temperature mora imaju drasticne posledice po ekosistem i privredu. Od koralnih grebena, koji su izuzetno osetljivi, do ribarstva, sve je pogođeno ovim promenama. Dugoročni efekti su još zabrinjavajući, uključujući intenzivnije oluje, porast nivoa mora i učestalije i jače požare. Prema istraživanju Kristofera Merčanta sa Univerziteta u Redingu, u poslednjih 40 godina došlo je do značajnog ubrzanja zagrevanja okeana koje je objavljeno u časopisu Environmental Research Letters.
Merčant koristi metaforu kade sa vodom kako bi objasnio trenutnu situaciju: dok je tokom osamdesetih godina prošlog veka voda u kadi bila zagrevana sporije, sada se to dešava mnogo brže. Istraživanja su pokazala da su se okeani osamdesetih godina zagrevali po stopi od 0,06 stepeni Celzijusovih po deceniji, dok je danas ta stopa povećana na 0,27 stepeni po deceniji. Ovaj nagli porast zagrevanja može se povezati sa ekstremnim vremenskim pojavama koje su zabeležene širom sveta.
Od 2023. do 2024. godine, temperature svetskih okeana su dostigle rekordne nivoe sa 450 uzastopnih dana visokih temperatura, što je doprinelo pojavi razarajućih uragana. Iako je deo viška toplote rezultat prirodnog fenomena El Ninjo, istraživači su utvrdili da je 44% tog viška uzrokovano bržim zagrevanjem okeana od očekivanog.
Ove promene imaju široke posledice. Koralni grebeni, koji su ključni za mnoge morske ekosisteme, su pod velikim stresom zbog povećanja temperature. Rastuće temperature vode uzrokuju beljenje korala, što može dovesti do njihove smrti i gubitka staništa za brojne morske vrste. Pored toga, ribarstvo je takođe ugroženo. Mnoge ribe i morski plodovi zavise od specifičnih temperatura vode, a promene u ovim temperaturama mogu dovesti do smanjenja populacija i komercijalnih ribolovnih područja.
Dugoročne posledice uključuju i porast nivoa mora, što može dovesti do poplava obalnih područja i gubitka zemljišta. Takođe, očekuje se da će se učestalost i intenzitet oluja povećati, što će dodatno ugroziti ljudske zajednice i infrastrukturu. U nekim delovima sveta, ovo već dovodi do ozbiljnih problema, uključujući gubitak domova i porast broja klimatskih izbeglica.
Ukoliko se ne preduzmu značajni koraci za smanjenje emisija i prelazak na održive izvore energije, predviđa se da bi okeani mogli da se zagrevaju još brže u narednih 20 godina. Merčant upozorava da bi, ukoliko se nastavi ovakvim tempom, klimatske promene mogle dostići nivoe koje su klimatski modeli predviđali.
Kako bi se ublažile ove posledice, potrebne su hitne akcije na globalnom nivou. Smanjenje potrošnje fosilnih goriva, prelazak na obnovljive izvore energije i očuvanje morskih ekosistema su ključni koraci koje je potrebno preduzeti. Takođe, međunarodna saradnja i zakonodavne mere su od suštinskog značaja kako bi se osiguralo da se ovi problemi reše pre nego što postanu nepovratni.
U zaključku, rastuće temperature mora predstavljaju ozbiljnu pretnju ne samo za morski život, već i za ljudske zajednice širom sveta. U svetlu ovih saznanja, akcija i svest o klimatskim promenama postaju imperativ. Klimatski modeli već upozoravaju na teške posledice, a sada je vreme da reagujemo kako bismo obezbedili održivu budućnost za sve nas.
