Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti, Milan Marinović, istakao je da je veštačka inteligencija jedan od ključnih razloga zbog kojih je neophodno unaprediti Zakon o zaštiti podataka o ličnosti u Srbiji. U razgovoru sa novinarima Tanjuga, Marinović je naglasio da se Srbija nalazi u poziciji koja nije ni bolja ni lošija u odnosu na zemlje Evropske unije kada je u pitanju zaštita podataka, s obzirom na to da je srpski zakon u potpunosti usaglašen sa evropskim regulativama.
Marinović je podsetio da su evropski propisi o zaštiti podataka doneti 2016. godine, a da su počeli da se primenjuju od 2018. godine. Srbija je, kako je naveo, donela svoj zakon 2019. godine, ali u trenutku kada su se ti propisi usvajali, nije se moglo predvideti ubrzanje digitalizacije i razvoj tehnologija, posebno veštačke inteligencije, koji su se dogodili u poslednjim godinama.
S obzirom na rapidan razvoj tehnologije, Marinović smatra da je potrebno revidirati postojeće zakonske okvire kako bi se adekvatno zaštitila privatnost građana. U trenutnim zakonima nije dovoljno obuhvaćena problematika koja se javlja usled korišćenja veštačke inteligencije, kao što su automatsko prikupljanje podataka, analize i odluke koje se donose na osnovu tih podataka.
On je naglasio da digitalizacija donosi mnoge prednosti, ali i rizike, te je važno da se pronađe ravnoteža između korišćenja tehnologije i zaštite ličnih podataka. „Potrebno je da se uspostavi jasna regulativa koja će obezbediti da tehnologija ne ugrožava privatnost pojedinca“, rekao je Marinović.
Pored toga, Poverenik je ukazao i na izazove koje donosi korišćenje društvenih mreža i drugih digitalnih platformi. Mnogi korisnici često nisu svesni koliko podataka dele i kako se ti podaci koriste. Ovo je dodatni razlog zašto je potrebno unaprediti zakonodavni okvir i obezbediti bolju informisanost građana o pravima koja imaju kada je reč o zaštiti ličnih podataka.
U okviru Evropske unije, zaštita podataka je postala prioritet, a zemlje članice su uvele različite mere kako bi se osigurala zaštita privatnosti građana. Marinović ističe da bi Srbija trebalo da prati te trendove i prilagodi svoje zakone kako bi se uskladila sa standardima EU. „Nismo u poziciji da budemo pasivni posmatrači. Moramo aktivno učestvovati u procesu unapređenja zaštite podataka“, naglasio je.
Prema njegovim rečima, važno je da se razvije svest o značaju zaštite podataka, kako među građanima, tako i među kompanijama i institucijama. Edukacija o tome kako se podaci prikupljaju, obrađuju i čuvaju može značajno doprineti boljoj zaštiti privatnosti. „Svi moramo biti svesni svojih prava i obaveza kada su u pitanju lični podaci“, dodao je Marinović.
Osim toga, Marinović je ukazao na potrebu za saradnjom između različitih institucija i sektora kako bi se osiguralo da se zaštita podataka ne shvata samo kao pravna obaveza, već kao društvena odgovornost. „Svi moramo raditi zajedno kako bismo stvorili sigurnije digitalno okruženje“, smatra Poverenik.
Na kraju, Marinović je pozvao sve relevantne aktere da se uključe u proces revizije zakona o zaštiti podataka, kako bi se osiguralo da on bude efikasan i prilagođen izazovima modernog doba. „Svet se brzo menja, a mi moramo biti spremni da se prilagodimo tim promenama“, zaključio je. U svetlu svih ovih izazova, očigledno je da je reforma zakona o zaštiti podataka od suštinskog značaja za očuvanje privatnosti građana u digitalnom veku.
