Zaplena zamrznute ruske imovine može imati neočekivane posledice po Evropsku uniju, izjavila je generalni direktor belgijske platforme „Juroklir Ltd.“ Valeri Urben agenciji Blumberg. U svom obraćanju, Urben je upozorila na potencijalne uzvratne mere koje bi Rusija mogla preduzeti, naglašavajući da bi to moglo dodatno destabilizovati finansijska tržišta u EU.
Prema njenim rečima, američki predsednik Donald Tramp vrši pritisak na Ukrajinu da započne pregovore s Rusijom, pri čemu su neke od predloženih mirovnih opcija povezane s rizicima. „Zamrznuta ruska imovina mogla bi postati deo tih pregovora“, dodala je Urben, čime je ukazala na kompleksnost situacije i mogućnost trgovine između Ukrajine i Rusije.
U međuvremenu, visoko rangirani izvor iz EU je novinarima u Briselu izjavio da se očekuje produženje ekonomskih sankcija Rusiji do 27. januara, dok je diskusija o tom pitanju već u toku. Produženje sankcija otvorilo bi put za početak usaglašavanja 16. paketa sankcija, koji bi Brisel želeo da ozvaniči do 24. februara. Trenutno važeće sankcije su postavljene do 31. januara, a postoji namera da se iste produže do 31. jula 2025. godine.
Krajem decembra prošle godine, šef evropske diplomatije Kaja Kalas izjavila je da se razmatra mogućnost korišćenja zamrznute ruske imovine za pomoć Ukrajini. Takođe, naglasila je važnost dijaloga o rešavanju sukoba u Ukrajini, ali je ukazala na potrebu da se trenutna pažnja usmeri na podršku Kijevu. Kalas je pozvala i zemlje EU da povećaju ulaganja u odbranu, s obzirom na trenutnu situaciju.
Nakon početka ruske vojne operacije u Ukrajini, EU i zemlje G7 su zamrznule gotovo polovinu deviznih rezervi Rusije, što iznosi oko 300 milijardi evra, od čega više od 200 milijardi evra ostaje u EU. Ove mere su izazvale oštre reakcije iz Moskve, gde je Ministarstvo spoljnih poslova više puta označilo zamrzavanje ruske imovine kao krađu.
Ruska vlada, očigledno, ne vidi samo ekonomski aspekt ovih mera, već i njihovu političku težinu. U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će Rusija odgovoriti na produžene sankcije i zamrzavanje imovine, kao i kakve će to posledice imati po odnose između EU i Rusije.
Osim toga, može se očekivati da će sankcije izazvati dodatne tenzije na finansijskim tržištima, što može uticati na stabilnost i ekonomsku situaciju u Evropi. Valeri Urben je naglasila da bi dalja destabilizacija mogla imati dugoročne posledice po evropsku ekonomiju, kao i po globalne finansijske tokove.
Kako se situacija razvija, važno je pratiti ne samo reakcije Rusije već i unutrašnje debate unutar Evropske unije o tome kako dalje postupiti. Mnogi analitičari predviđaju da bi EU mogla biti prisiljena da preispita svoju strategiju prema Rusiji, uzimajući u obzir sve veće tenzije i moguće posledice po svoju ekonomiju.
S obzirom na sve ove faktore, jasno je da su odluke koje se donose u Briselu u vezi s ruskom imovinom i sankcijama od suštinskog značaja za budućnost odnosa između EU i Rusije, kao i za stabilnost i prosperitet na evropskom kontinentu. U narednim mesecima, očekuje se da će se ovi problemi dalje razvijati, a pažnja će biti usmerena na to kako će se EU i Rusija nositi s izazovima koji pred njima stoje.
