Ljudi vekovima veruju da bolovi u zglobovima mogu predvideti vremenske promene, posebno povećanu nelagodnost pre kiše ili hladnog vremena. Ove tvrdnje su postale deo svakodnevnog razgovora, ali naučna zajednica još uvek nije donela konačan zaključak o ovom fenomenu. Mnogi istraživači pokušavaju da objasne kako faktori iz okoline, poput promena u barometarskom pritisku i temperaturi, utiču na bolove u zglobovima. Postavlja se pitanje da li zaista postoji anatomija koja podržava ovo verovanje ili je to samo oslonac na mitove.
Barometarski pritisak, koji predstavlja silu koju vazdušne mase vrše na Zemljinu površinu, može imati značajan uticaj na ljudsko telo. Visok pritisak obično signalizira stabilne vremenske uslove, dok nizak pritisak prethodi nestabilnom vremenu i padavinama. Zglobovi su složene strukture koje sadrže sinovijalnu tečnost kao lubrikant, dok su obavijene kapsulama bogatim nervnim završecima. Kada su zglobovi zdravi, kretanje je bezbolno, ali kod osoba sa oštećenom hrskavicom ili upalom, čak i male promene u okolini mogu izazvati intenzivnije bolove.
Jedna od hipoteza sugeriše da pad barometarskog pritiska može izazvati blago širenje upaljenih tkiva u zglobovima, što povećava pritisak na nerve i pojačava bol. Nasuprot tome, nagli porast pritiska može dodatno pritisnuti već osetljiva tkiva, što takođe može izazvati nelagodnost kod nekih ljudi.
Naučna istraživanja pružaju ograničenu podršku ovoj teoriji. Studija iz 2007. godine otkrila je blagu, ali statistički značajnu povezanost između opadanja pritiska i povećanog bola u kolenima kod pacijenata sa osteoartritisom. Ipak, ova pravilnost nije potvrđena kod svih oboljenja zglobova. U sistematskom pregledu iz 2011. godine, analize su pokazale različite reakcije pacijenata sa reumatoidnim artritisom na promene pritiska – neki su osećali jači bol pri niskom pritisku, dok su drugi bili indiferentni ili su čak osećali nelagodnost pri visokom pritisku.
Još jedno istraživanje iz 2019. godine, koje je koristilo aplikaciju za praćenje bola, otkrilo je blagu povezanost između pada pritiska i povećane nelagodnosti u zglobovima, ali su takođe uočene velike individualne razlike u percepciji vremenskih uticaja. Osim barometarskog pritiska, drugi meteorološki faktori, poput temperature i vlažnosti, mogu dodatno uticati na zglobove. Na primer, niske temperature mogu učiniti mišiće ukočenijima, dok hladno vreme može smanjiti protok kiseonika u zglobove, pogoršavajući upalu i ukočenost.
Nagle promene temperature mogu izazvati stres u telu, dok visoka vlažnost može pojačati osećaj oticanja. Sve ovo ukazuje na to da bolovi u zglobovima mogu biti rezultat složenih interakcija između različitih faktora. Naučni dokazi sugerišu da vremenske promene mogu uticati na bol u zglobovima kod nekih ljudi, ali reakcije variraju i zavise od tipa oboljenja, kao i od individualne osetljivosti.
Iako zglobovi možda nisu pouzdaniji od meteoroloških prognoza, mnogi ljudi sa hroničnim bolestima mogu ih doživljavati kao prirodni alarm koji nagoveštava vremenske promene. Profesor anatomije Mičel Spear ističe da, iako ovo nije uvek tačna prognoza, postoji određena osnova za verovanje da telo može reagovati na promene u okruženju.
U zaključku, dok nauka još uvek istražuje vezu između vremena i bolova u zglobovima, važno je prepoznati da su individualne reakcije različite i da mnogi faktori igraju ulogu. Ono što može biti tačno za jednu osobu, ne mora nužno biti i za drugu.
