Svaka kuća ima više od jednog selektora! I dok se svet menja, menjaju se i Srbi, a tema litijuma sve je aktuelnija. Litijum je postao ključna sirovina za moderno doba, neophodna za proizvodnju pametnih telefona, računara, električnih bicikala i automobila, kao i baterija za skladištenje energije. Evropa je suočena sa nedostatkom litijuma i zbog toga je postala zavisna od uvoza. Kako bi postala konkurentnija na tržištu, Evropa planira otvaranje rudnika litijuma na svojoj teritoriji, a u tom planu su i Srbija i BiH.

Nedavna poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca Beogradu, kao i potpisivanje Memoranduma o razumevanju kada su kritične sirovine u pitanju, potvrđuju značaj srpskog litijuma. Projekat „Jadar“ bi, ako dobije odobrenja, bio jedan od najvećih u istoriji Srbije, donoseći investiciju od 2,55 milijardi dolara, posao za 1.300 ljudi i godišnju rudnu rentu od 180 miliona evra. Postojanje litijuma otvara mogućnost otvaranja fabrika baterija i katoda, kao i dolazak nove auto-industrije, koja bi Srbiju pozicionirala kao jednog od lidera u evropskoj proizvodnji.

Međutim, postoji opozicija ovom projektu, koja strahuje za ekološke posledice otvaranja rudnika. Primarni argumenti protivnika su da bi projekat mogao uništiti životnu sredinu u okolini Loznice. Kompanija „Rio Tinto“, koja planira izgradnju rudnika, tvrdi suprotno, navodeći da je moguće minimizovati negativne uticaje na prirodu prema najvišim ekološkim standardima.

Iako postoji podeljenost u mišljenju o otvaranju rudnika litijuma u Srbiji, sa nemačkom podrškom i potencijalnim ekonomskim koristima, projekat „Jadar“ može imati značajan uticaj na budućnost srpske ekonomije i poziciju zemlje u evropskoj proizvodnji. Nade su visoke da će se pronaći balans između ekonomskog razvoja i zaštite životne sredine u odlučivanju o ovom ključnom pitanju za Srbiju.