Pariz je nedavno bio domaćin 33. Letnjih olimpijskih igara, što je privuklo svetsku pažnju. Odluka da se ove igre održe u Parizu doneta je 2017. godine, nakon eliminacije većine gradova kandidata. Olimpijske igre su postale izuzetno skupe manifestacije, sa troškovima koji premašuju desetine milijardi dolara. Organizacija ovih događaja može doneti mnogo finansijskih rizika gradovima domaćinima, a pandemija kovida 19 dodatno je osvetlila ovu problematiku.

Troškovi olimpijskih igara u prethodnim godinama su se znatno povećali u odnosu na prvobitne planove, što je dovelo do finansijskih problema za mnoge gradove. Postojeće infrastrukture se često ne koriste na adekvatan način nakon završetka igrara, a mnogi objekti ostaju napušteni. Proces nadmetanja gradova za domaćinstvo takođe doprinosi rastu troškova, s obzirom na raskošne ponude i zahteve koje gradovi moraju ispuniti kako bi se kvalifikovali za organizaciju.

Olimpijske igre mogu imati pozitivan uticaj na lokalnu ekonomiju, kao što je to vidljivo nakon nedavnih igara u Parizu. Industrije poput hotela, restorana i muzeja su zabeležile povećanje prihoda tokom vremena održavanja igara. Međutim, puni ekonomski uticaj ovih manifestacija još uvek je podložan promenama usled političkih prilika u zemlji.

Ovaj članak pokazuje da organizacija Olimpijskih igara donosi brojne izazove i rizike kako za gradove domaćine, tako i za Međunarodni olimpijski komitet. Priliv novca i turista može pružiti ekonomski podsticaj, ali troškovi i posledice dugoročno mogu biti ozbiljni. Potrebno je pažljivo razmatranje i planiranje pre donošenja odluke o kandidaturi za domaćinstvo Olimpijskih igara kako bi se osiguralo da gradovi dugoročno imaju koristi od ovih događaja.