Pandemija kovida 19 pokrenula je raspravu o kritičnom značaju bolničkih kreveta tokom zdravstvenih kriza u mnogim evropskim zemljama. Prosečan broj bolničkih kreveta u Evropskoj uniji se smanjio sa 563 na 516 na 100.000 ljudi u protekloj deceniji. Bugarska je imala najveći broj bolničkih kreveta, dok je Švedska imala najmanji. Razlozi za varijaciju u broju bolničkih kreveta u različitim zemljama uključuju istorijske i sistemske razlike u zdravstvenim sistemima.
Finska i Holandija su imale najznačajnije padove u broju bolničkih kreveta, dok su Bugarska, Turska, Irska i Rumunija zabeležile povećanje. Smanjenje broja bolničkih kreveta može biti rezultat preusmeravanja nege na ambulantno okruženje ili razvoja zdravstvenih tehnologija. Važno je razmotriti i krevete za dugotrajnu negu, koji su takođe značajni za zdravstvene sisteme.
Stručnjaci ističu da je potrebno balansirati resurse između bolničke i primarne nege, posebno u situacijama poput pandemije kovida 19. Važno je kontinuirano unapređivati kapacitete bolničkih kreveta i razvijati ljudske resurse kako bi se adekvatno odgovorilo na hitne zdravstvene situacije u budućnosti.
