Efekat oreola je poznati psihološki fenomen koji utiče na to kako percipiramo ljude oko nas. Mnogi ljudi imaju tendenciju da formiraju pozitivno mišljenje o nekoj osobi na osnovu jednog dominantnog atributa, zanemarujući manje poželjne karakteristike. Ovaj fenomen prvi je opisao psiholog Edvard Torndajk 1920. godine.

Na primer, privlačni ljudi često imaju prednost pri zapošljavanju i napredovanju u karijeri jer su percipirani kao kompetentniji i inteligentniji. Poznate ličnosti takođe uživaju benefite ovog fenomena, jer ljudi često pretpostavljaju da su moralno ispravne u svim aspektima života samo zato što se bave humanitarnim radom.

Efekat oreola može uticati čak i na ocenjivanje učenika u školama. Učitelji često bolje ocenjuju učenike koji su angažovani na času, pretpostavljajući da su inteligentniji od svojih kolega.

Postoji nekoliko psiholoških mehanizama koji stoje iza efekta oreola. Ljudi teže da pojednostave složene informacije, pa generalizovanje osobina pomaže u brzom donošenju odluka i smanjenju mentalnog napora. Takođe, ljudi su skloni pozitivno procenjivati druge kako bi održali socijalnu harmoniju.

Da bi se smanjio uticaj efekta oreola, važno je biti svestan fenomena, koristiti strukturirane metode evaluacije i sakupljati više informacija o osobi pre donošenja zaključka. Razumevanje ovog fenomena pomaže nam da radimo na prevazilaženju predrasuda i donosimo pravednije i objektivnije odluke.