U Moskvi su zatvorena biračka mesta na izborima za predsednika Rusije u 20 časova po lokalnom vremenu. Preliminarni podaci pokazuju da je izlaznost u glavnom gradu bila oko 66 odsto. Glasanje je trajalo tri dana, a birači su mogli birati između tradicionalnog glasanja papirnim glasačkim listićima ili elektronskim putem putem elektronskih terminala za glasanje. Skoro sva biračka mesta u Moskvi bila su pokrivena video-nadzorom.
Izbori za predsednika Rusije su održani u nedelju, a glasanje je trajalo tri dana. Pravo glasa imalo je 110 miliona ljudi, od kojih je oko 60 miliona već predloženo putem elektronskog glasanja prethodnih dana.
Na čelu sa predsednikom Vladimirom Putinom, koji je na vlasti od 1999. godine, Rusija je zemlja sa različitim političkim sistemom od zapadnih država. U Rusiji, predsednik ima velika ovlašćenja i njegov mandat traje šest godina. Putin je pre nekoliko godina izmenio ustav tako da će naredni predsednik Rusije moći da bude predsednik više od dva puta – gde predsednik trenutno ne može biti biran za treći mandat.
Za Putinovog protivkandidata na izborima, Alekseja Navaljnog, navode se razni razlozi zbog kojih nije bio u mogućnosti da učestvuje u izborima – uključujući i pravne prepreke. Navaljni je optužen za korupciju i pranje novca. Njegovi pristalice tvrde da su optužbe politički motivisane i da je on zapravo politički zatvorenik.
Pored Navaljnog, još sedam kandidata se kandidovalo za predsednika Rusije. Među njima je i jedna žena – Ksenija Sobčak, poznata televizijska ličnost i novinarka.
Ovo su bili izbori od posebnog značaja za Rusiju, a i svet, s obzirom na napete odnose između Rusije i Zapada. Sankcije Zapada prema Rusiji zbog aneksije Krima i mešanja u Ukrajinu, ali i optužbe Rusije za mešanje u predsedničke izbore u SAD-u, dodatno su zakomplikovali odnose između dve strane.
Tokom izbornog procesa, brojne su primedbe na regularnost izbora, sa izveštajima o pritiscima na birače, kao i na medije, o tome da je bilo problema sa elektronskim glasanjem i brojanjem glasova. Međunarodni posmatrači su takođe izrazili zabrinutost zbog mogućih nepravilnosti.
Na izborima za predsednika Rusije, predsednik Vladimir Putin je stekao veliku prednost u odnosu na protivnike, a predviđanja su bila da će pobediti već u prvom krugu. Putin je priznao da mu je cilj bio osigurati veliku podršku od strane građana kako bi bio siguran u svoj mandat.
Izlaznost na izborima za predsednika Rusije je važna jer pokazuje koliko je podrška kandidatima i političkim strankama. Uoči izbora, Putin je obećao da će raditi na poboljšanju ekonomske situacije u zemlji, borbi protiv korupcije i jačanju ruske vojne moći.
Izbori za predsednika Rusije su važan događaj za celu zemlju, jer se od političkih lidera očekuje da vode državu u pravom pravcu. Putinova pobeda na izborima značiće da će on ostati na vlasti još šest godina, sa mogućnošću da se ponovo kandiduje za sledeći mandat.
U Moskvi, gde je izlaznost bila oko 66 odsto, birači su mirno izašli na glasanje i izrazili svoju podršku kandidatima. Ova izborna kampanja je bila obeležena domaćim, ali i međunarodnim tenzijama, sa raznim spekulacijama o mogućim preokretima i iznenađenjima.
Rezultati izbora za predsednika Rusije će imati veliki uticaj na političku situaciju u zemlji, kao i na odnose sa spoljnim svetom. Putinova pobeda će značiti da će on nastaviti da sprovodi politiku koju je do sada vodio, dok će poraz doneti promene u političkom pejzažu Rusije. U svakom slučaju, ovi izbori će imati dalekosežne posledice za budućnost zemlje.
