Transrodna zatvorenica, koja se u sudskim dokumentima vodi pod pseudonimom Marija Moe, pokrenula je pravni postupak protiv administracije predsednika SAD Donalda Trampa. U tužbi se osporava izvršna uredba koja nalaže smeštaj transrodnih žena u zatvore namenjene muškarcima, kao i obustavljanje medicinskih tretmana za tranziciju polova zatvorenicima. Marija Moe je transrodna žena koja je započela svoju tranziciju u srednjoj školi, počevši sa uzimanjem ženskih hormona sa 15 godina. Od trenutka kada je privedena, smeštena je u zatvoru za žene, što je u skladu sa njenim rodnim identitetom.
Tužbu su podnele dve neprofitne pravne grupe, Nacionalni centar za prava lezbijki i G.L.B.T.Q. branioci, uz podršku privatne advokatske firme Lovenstajn Sandler. Postupak je podnet federalnom sudu u Masačusetsu, a cilj je da se zatraži privremena zabrana primene novih pravila koja bi se odnosila na sve transrodne zatvorenike.
Ova tužba usledila je nedelju dana nakon što je Tramp izdao naredbu svim vladinim agencijama da priznaju ljude kao devojčice, dečake, muškarce ili žene isključivo na osnovu njihove reproduktivne biologije, a ne na osnovu njihovog rodnog identiteta. Ova odluka izazvala je veliku pažnju i kritike, s obzirom na to da se smatra da ugrožava prava transrodnih osoba.
Tužba se oslanja na proceduralne i ustavne osnove, tvrdeći da administracija nije ispoštovala savezne zakone koji regulišu proces usvajanja takvih propisa. Pored toga, u podnesku se ističe da naredba krši prava zatvorenika na jednaku zaštitu prema klauzuli o pravnom postupku iz Petog amandmana, kao i zabranu okrutnih i neuobičajenih kazni iz Osmog amandmana. Ovi amandmani su ključni za zaštitu prava pojedinaca u pravnom sistemu SAD.
Portparol Ministarstva pravde je odbio da komentariše tužbu, što dodatno naglašava osetljivost i kompleksnost situacije koja se tiče prava transrodnih zatvorenika. Ova tužba se ne odvija u izolaciji, već je deo šireg konteksta borbe za prava LGBTQ+ zajednice u SAD-u, koja se suočava s brojnim izazovima u trenutnom političkom okruženju.
Mnogi aktivisti i pravni stručnjaci smatraju da je važno podržati prava transrodnih osoba, posebno onih koji su zatvoreni, jer se često suočavaju sa dodatnim rizicima nasilja i diskriminacije. U zatvorima, transrodne osobe su izložene značajnim pretnjama po svoj život i zdravlje, što dodatno komplikuje njihovu situaciju.
Zbog svega navedenog, podrška za ovu tužbu mogla bi imati dalekosežne posledice ne samo za Mariju Moe, već i za sve transrodne zatvorenike u SAD-u. Ako se dokaže da su novi propisi nezakoniti, to bi moglo otvoriti vrata za promene u načinu na koji se tretiraju transrodni zatvorenici i omogućiti im pristup adekvatnoj medicinskoj nezi i zaštiti.
U svetlu ovih događaja, važno je da se nastavi dijalog o pravima transrodnih osoba, posebno u kontekstu pravnog sistema koji često ne uspeva da ih zaštiti. Ova tužba može poslužiti kao primer kako pravna sredstva mogu biti korišćena za borbu protiv diskriminacije i kako se može raditi na unapređenju prava svih pojedinaca, bez obzira na njihov rodni identitet.
Sve u svemu, slučaj Marije Moe osvetljava složenost pravne borbe za prava transrodnih osoba i predstavlja izazov za trenutnu administraciju, koja se suočava s kritikama zbog svojih odluka koje mogu imati ozbiljne posledice po prava manjinskih grupa. Očekuje se da će se tokom narednih meseci situacija dodatno razvijati, a pažnja javnosti će biti usmerena na ishod ovog slučaja i njegove implikacije za budućnost prava transrodnih osoba u SAD-u.
