U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na putu od Kanjiže prema Horgošu, poginuo je vozač iz Kanjiže (56). Nesreća se dogodila u subotu popodne kada je vozač usled prebrze vožnje udario u metalnu ogradu pored kolovoza. Vozač je bio sam u automobilu i preminuo je od povreda zadobijenih prilikom udara. Nesreću je uzrokovala neprilagođena brzina, a registrovano je ukupno 23 prekršaja prekoračenja brzine na tom području.
Prema informacijama Policijske uprave u Kikindi, tokom vikenda se dogodilo sedam saobraćajnih nezgoda u kojima su tri osobe zadobile teže, a dve lakše povrede. Tri nezgode su se dogodile zbog neprilagođene brzine, dve zbog nepropisnih radnji s vozilima, a po jedna zbog nepropuštanja prvenstva prolaza i zbog vozačevih grešaka uzrokovanih lošim psihičkim stanjem, nepažnjom i distrakcijom. Ukupna materijalna šteta od ovih nezgoda iznosi 571.000 dinara.
Policija je reagovala na ovaj trend saobraćajnih nesreća i saobraćajnih prekršaja. Podneto je 38 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka i izdato je 159 prekršajnih naloga. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci, 23 vozača su isključena iz saobraćaja, dok su sedam zadržana u policiji radi trežnjenja.
Ovo su samo neki od primera saobraćajnih incidenata koji se dešavaju na putevima i autocestama širom zemlje svakodnevno. Povećanje broja saobraćajnih nesreća, povreda i smrtnih slučajeva u saobraćaju postaje ozbiljan problem koji zahteva hitno rešavanje i preventivne mere.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, broj saobraćajnih nesreća u 2021. godini se povećao u odnosu na prethodnu godinu. U prvih šest meseci ove godine zabeleženo je ukupno 24.516 saobraćajnih nesreća, što je za 15% više u poređenju sa istim periodom prošle godine. Takav trend ukazuje na potrebu za jačim sprovođenjem saobraćajnih propisa, edukacijom vozača i javnom kampanjom o bezbednosti u saobraćaju.
Jedan od ključnih faktora koji doprinosi povećanju saobraćajnih nesreća je neprilagođena brzina. Vozači često zanemaruju brzinu vožnje i prekoračuju dozvoljenu brzinu, čime ugrožavaju ne samo svoju sigurnost već i sigurnost ostalih učesnika u saobraćaju. Stoga je važno podizanje svesti o važnosti poštovanja saobraćajnih propisa i prilagođavanja brzine uslovima na putu.
Pored neprilagođene brzine, nepropisno preticanje, nepropuštanje vozila koji imaju prvenstvo prolaza, vožnja pod dejstvom alkohola i nedovoljna pažnja vozača su takođe veliki faktori rizika za saobraćajne nesreće. Redovna kontrola vozila, edukacija vozača i rigorozno kažnjavanje prekršaja su ključne mere za smanjenje broja nesreća i žrtava u saobraćaju.
Uvođenje dodatnih preventivnih mera, poput pojačanih policijskih kontrola, postavljanja brzinskih kamera i senzora za merenje brzine, može biti od velike pomoći u suzbijanju prekršaja i promociji bezbednije vožnje. Takođe, edukacija mladih vozača o odgovornom ponašanju u saobraćaju i promovisanje svesti o važnosti poštovanja saobraćajnih pravila može doprineti smanjenju rizika od nesreća.
Svi učesnici u saobraćaju, kako vozači, tako i pešaci i biciklisti, imaju odgovornost za bezbednost na putevima. Poštovanje saobraćajnih pravila, vožnja sa pažnjom i odgovornošću, kao i tolerancija i poštovanje prema drugim učesnicima saobraćaja su ključni faktori za smanjenje broja nesreća i povreda u saobraćaju.
Svi zajedno moramo raditi na stvaranju sigurnijeg saobraćaja i promovisanju kulture bezbednosti u saobraćaju. Bezbednost u saobraćaju je zajednička odgovornost svih nas i samo zajedničkim naporima možemo sprečiti tragedije kao što je ova koja se dogodila u Kanjiži.
