Vanrednu sednicu Republika Srpska sazvala je kako bi definisala svoj odgovor na odluku visokog predstavnika za BiH Šmita da nametne tehničke izmene izbornog zakona te zemlje. Vladajuće stranke u Republici Srpskoj su sazvale vanrednu sednicu entitetskog parlamenta kako bi definisali svoj odgovor na odluku visokog predstavnika za BiH Kristijana Šmita da nametne izmjene tehničke izbornog zakona te zemlje, a za osude na njegov račun dobili su potporu Rusije. Sam lider bosanskih Srba Milorad Dodik do danas u podne nije se oglasio o Šmitovoj odluci, no nju su osudili gotovo svi njegovi najbliži saradnici, uključujući članicu Predsedništva BiH Željku Cvijanović koja je nametanje izmena izbornog zakona opisala kao „šamar demokratskim procesima“.
Predsednik Narodne skupštine RS Nenad Stevandić, koji se upravo vratio iz višednevne posete Rusiji, danas je potvrdio kako je u konsultaciji s političkim strankama zakazao posebnu sednicu parlamenta sa samo jednom tačkom dnevnog reda definisanu kao „razmatranje sigurnosnog stanja“. Kazao je kako kao ishod očekuje osudu delovanja visokog predstavnika, kao i predstavnika zapadnih država u BiH, „prije svega američkog“. Njegovo je tumačenje da ni EU ne podržava Šmita, a dodatni argument za osudu nametanja izmena izbornog zakona mu je to što se tome, kako kaže, protive i Hrvati.
Iz opozicije u RS skeptično komentarišu sazivanje sednice. Predsednik kluba zastupnika Partije demokratskog progresa (PDP) Igor Crnadak kazao je kako je ona sazvana na brzinu te da nije jasno o čemu će se uopšte razgovarati. Uz vladajuće političare iz reda bosanskih Srba u sredu je stala samo ambasada Rusije u BiH. Oni su u posebnoj izjavi Šmitove odluke označili nelegalnim i „izmišljenim u anglosaksonskim ambasadama u Sarajevu“. „Insistiramo na hitnom i potpunom prestanku funkcionisanja međunarodne supervizije u BiH, kao i na prenošenju celokupne vlasti lokalnim akterima“, stoji u ruskoj izjavi.
SAD i Velika Britanija su odmah u utorak izrazile čvrstu podršku Šmitu i njegovoj odluci da nametne izmene izbornog zakona koje se odnose na uvođenje novih tehnologija u nadzoru biračkog procesa, depolitizaciju biračkih odbora i zabranu kandidovanja osobama osuđenim za ratne zločine. Tome se danas pridružila i Nemačka, iz čije su ambasade poručili kako „daju punu potporu OHR-u“ da deluje kada to propuste učiniti lokalni političari. Iz misije OESS-a u BiH, čiji je zadatak da se nadzire izborni proces u toj zemlji, ocenili su kako je šmitova odluka „početni, ali suštinski korak u vraćanju poverenja građanki i građana u izborni proces i vlast“. Poručili su lokalnim političarima koji prigovaraju zbog te odluke kako samo moraju pokazati veći stepen odgovornosti prema građanima žele li smanjiti intervenciju međunarodne zajednice.
U zaključku, vanredna sednica Republike Srpske sazvana je kao odgovor na odluku visokog predstavnika za BiH da nametne tehničke izmene izbornog zakona. Rasprava oko ove odluke pokazuje duboku podeljenost u političkom sistemu Bosne i Hercegovine, sa podrškom visokom predstavniku od strane nekih zapadnih zemalja, ali i sa osudama i skepsom od strane lokalnih političara, uključujući i vladajuće stranke u Republici Srpskoj. Suočeni sa ovim kontroverznim potezom, političari u BiH moraju pronaći kompromisno rešenje koje će zadovoljiti sve strane i osigurati fer i demokratske izbore u zemlji.
