Globalna svetska zdravstvena kriza, koja traje tri godine, dovela je do iscrpljenosti svih zdravstvenih sistema. Posle stampeda uzrokovanog virusom korona, suočili smo se sa posledicama po zdravlje ljudi koji tokom ovog perioda nisu mogli da se posvete brizi o svom zdravlju izvan fokusa na tokuću epidemiju. Rezultat je eksplozija brojeva koji se odnose na učestalost hroničnih nezaraznih bolesti. Kardiovaskularne i onkološke bolesti u celom svetu beleže porast koji zabrinjava, a i kod nas su vodeći faktori smrtnosti. Nezdrav način života i izlaganje faktorima rizika (pušenje, uzimanje alkohola, nepravilna ishrana, fizička neaktivnost, niska zdravstvena prosvetljenost, itd.) doprinose oboljevanju, a visoke stope umiranja govore u prilog javljanju lekaru u kasnim stadijumima bolesti.

Potreba za gašenjem požara nastalog prethodnih godina nalaže hitnu i neodložnu akciju zdravstvenih vlasti koja će se odvijati sinhrono sa tekućim programima primarne i sekundarne prevencije. Svake nedelje, angažovanjem svih resursa uključujući tu i ustanove tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite, zdravstveni radnici širom Srbije predano rade na preventivnim pregledima građana koji se masovno odazivaju na poziv Ministarstva zdravlja.

Samo tri dana u tri prethodna vikenda bila su dovoljna za ukupno 95,000 pregleda, od kojih je čak 38,598 obavljeno 16. juna ove godine. Ovo govori o velikom interesovanju građana za brigu o svom zdravlju i poverenju u svoje lekare i medicinske sestre koji odgovorno i marljivo iz nedelje u nedelju rade na jačanju našeg zdravstvenog sistema i unapređenju zdravlja svojih sugrađana. Na ovaj način, sa dosadašnjim odzivom do kraja godine mogli bismo kompletirati skrininng na najčešće uzroke smrti povezane sa karcinomom i značajno poboljšati preživljavanje čak od 8 do 10 procenata onih koji tokom ove akcije Ministarstva zdravlja jesu dijagnostikovani u ranoj fazi bolesti, dok još nisu imali simptome. Naš cilj je da ovim i ostalim tekućim preventivnim aktivnostima povećamo verovatnoću da će ljudi ostati zdravi i živeti kvalitetno što je duže moguće.

U Srbiji, kardiovaskularne bolesti su vodeći faktor rizika za smrtnost (čak preko 47 procenata svih smrtnih ishoda u 2022. godini), a odmah potom najveći broj umire od raznih tipova karcinoma (17,7 procenata od ukupnog broja umrlih), dok od komplikacija dijabetesa premine 2,8 procenata od ukupnog broja. Posebno zabrinjava porast broja loših ishoda (invaliditet, radna nesposobnost, institucionalizacija) koji se beleži u grupi kardiovaskularnih i pacijenata koji pate od brojnih komplikacija dijabetesa. Za sve tri grupe oboljenja je preventabilnost. Očigledan primer je podatak relevantnih međunarodnih asocijacija za dijabetes koji brojku ljudi koji pate od dijabetesa a to ne znaju, tj. još uvek nemaju simptome, procenjuju na čak 35 procenata od ukupnog broja oboljelih.

Zdravi stilovi života i redovno pregledavanje stanja zdravlja su siguran put da se bolest izbegne odnosno da se rano otkrije i leči. Neophodne pretpostavke su, dakle – rad na povećanju zdravstvene prosvetljenosti i dobar zdravstveni sistem. Na oba polja imamo prostora da radimo zajedno. Od 2014. do danas Srbija je u revitalizaciju i osavremenjivanje zdravstvenog sistema uložila više od 25 milijardi dinara, ne računajući tu novac osiguranih. U odnosu na period od pre 2014. godine, dela govore više od reči. Novi, potpuno opremljeni klinički centri, renovirane i novoizgrađene bolnice, savremena oprema, pozitivne liste dokazano efektivnih i novih lekova, broj pacijenata lečenih u inostranstvu, 35,000 novo zaposlenih zdravstvenih radnika, finansiranje domova zdravlja iz republičkog budžeta, nove tehnologije, itd. Idemo dalje, u nove izazove.

Bolestan čovek nije srećan, a zdravstveni sistem ima tu privilegiju da ljudima vrati osmeh na lice, oslobađajući ih bolova i čineći ih spremnijim za lično i zadovoljstvo njihove porodice, grada i zemlje u kojoj žive. Potrebne su nam preventivne mere kako bismo smanjili smrtnost, loše zdravlje i invalidnost, i tako naš zdravstveni sistem učinili održivijim, unapredili promociju pravde i u širem smislu smanjili ekonomsku opterećenost našeg društva, jer samo čovek koji je zdrav može biti produktivan. Reforme zdravstvenih sistema zahtevaju kontinuitet od minimalno deset do petnaest godina i na tom putu nije uvek sve glatko. Nije dovoljna samo rešenost svih zainteresovanih strana. Često se susrećemo sa zastojima koji ne zavise samo od nas. Prirodne katastrofe, složene društvene okolnosti, nedostatak efikasnosti aktivnih činilaca, potreba menjanja zakonske regulative i još mnogo faktora diktiraju ritam dolaznja do naših ciljeva. Zato je volja svih nas koje povezuje ljubav prema zajedničkoj zemlji ono što će presuditi. Javne politike čiji je krajnji cilj zdrava nacija kao najveći resurs, naš su vetar u leđa jer su građani dali poverenje upravo onima koji su zdravstveni sistem ove zemlje podigli iz pepela.

Zdravi ljudi grade zdravu zemlju. Odgovornost za zdravlje je privilegija koju delimo svi. Teren javnog zdravlja je naš zajednički i na njemu ne smemo ostati bez morala. Zdravlje ljudi nema cenu, rekao je ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije dr Zlatibor Lončar.