Stambeni kvadrati niču uprkos padu tražnje za nekretninama
STAMBENI kvadrati i dalje se nastavljaju graditi na teritoriji naše zemlje, uprkos tome što tražnja za nekretninama i dalje nije na visokom nivou. Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom aprila ove godine izdate su 2.723 građevinske dozvole, što predstavlja povećanje od 38,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Od tog broja, čak 79,3 odsto dozvola je izdato za zgrade namenjene isključivo stanovanju.
Iz Zavoda za statistiku je navedeno da se 20,7 odsto zahteva odnosi na nestambene objekte, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove – 64,8 odsto.
Prema podacima iz aprila 2024. godine, u Republici Srbiji je prijavljena izgradnja 3.723 stana, sa prosečnom površinom od 72,0 kvadrata. Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama, 10,1 odsto stanova će biti građeno u zgradama sa jednim stanom i prosečnom površinom od 150,4 kvadrata, dok će 88,5 odsto stanova biti građeno u zgradama sa tri stana i više, sa prosečnom površinom od 61,4 kvadrata.
Prema vrednosti radova novogradnje u aprilu 2024. godine, očekuje se da ona bude 84,6 odsto ukupno predviđene vrednosti radova.
Najveća građevinska aktivnost se očekuje u Beogradskoj oblasti, sa udelom od 30,6 odsto, dok slede Južnobačka oblast (14,2 odsto), Sremska (9,8 odsto), Borska (5,8 odsto), Severnobačka (4,8 odsto) i Mačvanska oblast (4,4 odsto), dok se ostale oblasti kreću od 0,1 do 3,2 odsto.
Iako brojke pokazuju porast građevinskih aktivnosti, stručnjaci u oblasti trgovine nekretninama upozoravaju da situacija na terenu nije tako sjajna. Tražnja za nekretninama već neko vreme opada, a očekuje se stabilizacija na tržištu tek u trećem kvartalu ove godine. Cene kvadrata i dalje su visoke u našoj zemlji, iako se rast cena zaustavio.
Jelena Davidović, vođa prodajnog tima jednog od vodećih portala za nekretnine, ističe da je domaće tržište nekretnina već ušlo u mirniju fazu od druge polovine 2022. godine, nakon što je Evropska centralna banka imala problema sa rastom kamatnih stopa kao odgovor na inflatorni pritisak. Kupci su postali oprezniji u donošenju odluka o kupovini stanova po visokim cenama u poređenju sa pre nekoliko godina.
Visoke cene, uslovi stambenih kredita i usporena gradnja će odrediti budućnost potražnje za nekretninama. Ukoliko se pad tražnje nastavi, to bi moglo uticati na postepeno smanjenje cena nekretnina.
U poređenju sa 2022. godinom, broj kupaca je opao za čak 30 odsto. Drastičan pad zabeležen je na Zlatiboru, dok u Beogradu postoje atraktivni projekti koji privlače kupce, za razliku od Novog Sada, gde se čini da se gradi više nego što se traži.
Situacija na tržištu nekretnina u Srbiji i dalje je složena, sa visokim cenama i padom tražnje. Nadajmo se da će se situacija stabilizovati u narednom periodu kako bi kupci lakše donosili odluke o kupovini nekretnina.
