U vivarijumu u Portsmutu u Velikoj Britaniji nedavno je zabeležen neobičan slučaj rođenja 14 beba brazilske zmije boa, koje su rezultat partenogeneze, odnosno aseksualne reprodukcije bez oplodnje. Studenti fakulteta u Portsmutu su izjavili da je zmija mužjak po imenu Ronaldo, koja nije bila u kontaktu sa drugim zmijama najmanje devet godina, uspeo da rodi ovih 14 beba. Ova pojava se smatra retkom kod zmija i obično se više povezuje sa biljkama i nekim životinjama. Specijalista za reptile Pit Kvinlan izjavio je da je bio šokiran ovim otkrićem, jer u svojoj 50-godišnjoj karijeri nikada nije video ni čuo za takav slučaj. Ronaldo je izgledao deblje nego obično pre rođenja beba, što nije obraćeno pažnje da bi mogla biti trudna.
Prema zoološkom vrtu Dadli, zmije boa obično rađaju oko 12 do 15 beba, ali postoji i slučajeva većih legla. Mlade zmije obično se rađaju nakon šest meseci od parenja i počinju da se hrane nakon 10 dana. Pri rođenju, bebe su dugačke od 38 do 50 centimetara, a mogu dostići dužinu od 1,2 metara u prvoj godini života. Ženke su obično veće od mužjaka.
Ovaj slučaj partenogeneze kod brazilske zmije boe je izuzetan u svetu reptila. Ova pojava ukazuje na to da je priroda ponekad sposobna za neverovatne stvari i da se raznolikost života i reprodukcije može manifestovati na različite načine. Takođe, ovo otkriće ujedno govori o važnosti praćenja i istraživanja ovih fascinantnih stvorenja kako bismo bolje razumeli njihovu biologiju i evoluciju.
Partenogeneza je proces koji se javlja kod nekih životinjskih vrsta, a karakteriše ga razvoj embriona bez prisustva mužjaka ili oplodnje. Ova pojava može biti delom genetski uslovljena, kao što je slučaj kod nekih insekata ili gmizavaca, ili može biti izazvana faktorima okoline ili hormonskim promenama. Za neke vrste, partenogeneza je glavni način razmnožavanja, dok je za druge manje zastupljena.
U prirodi, partenogeneza može biti adaptacija na uslove životne sredine ili sredstvo preživljavanja kada su mužjaci retki ili nedostupni. Ovo je posebno značajno kod vrsta koje se nalaze na rubu izumiranja ili na ostrvima gde je genetska diverziteta ograničena. Studije koje istražuju ovaj fenomen kod različitih životinjskih grupa omogućavaju bolje razumevanje evolucije, genetike i ekologije ovih organizama.
U slučaju brazilske zmije boa iz Portsmuta, ovaj primer partenogeneze otvara nova pitanja o reproduktivnim mehanizmima ove vrste i može imati dalekosežne posledice za dalje istraživanje. Moguće je da će ovo otkriće uticati na naše shvatanje reprodukcije kod zmija i drugih gmizavaca, kao i na naše pretpostavke o evoluciji i adaptaciji ovih životinjskih grupa.
U zaključku, otkriće 14 beba brazilske zmije boe čiji je otac bio jedan mužjak bez prisustva drugih zmija, predstavlja fascinantan primer partenogeneze u svetu reptila. Ovaj slučaj ukazuje na neverovatnu sposobnost prirode da se prilagodi i iznenadi nas svojom raznolikošću i genetskim potencijalom. Cilj daljih istraživanja treba da bude bolje razumevanje ovih fenomena kako bismo unapredili svoje znanje o životu na Zemlji i doprineli očuvanju i zaštiti ovih jedinstvenih stvorenja.
