Predsednik Hrvatske Zoran Milanović danas je ponovno kritikovao Ustavni sud, optužujući ga da ubija demokratiju zabranjujući slobodu govora. Na pitanje zašto je položio zakletvu pred tim sudom nakon izbora za predsednika države, Milanović je odgovorio da bi zakletvu položio pred bilo kim, jer je izabran od strane naroda. Najavio je da će se obračunati politički sa rektorima državnih univerziteta koji su prisustvovali skupštini HDZ-a, nazivajući ih „bezveznjacima“. Milanović je istaknuo da je izabran od strane građana i da će se boriti za demokratiju i slobodu govora.
Ustavni sud, kao tijelo koje štiti ustavnost i zakonitost u Hrvatskoj, često je predmet kritika političara. Kritike dolaze iz različitih političkih tabora, a Milanovićeva izjava o ubijanju demokracije pokazuje njegovo nezadovoljstvo odlukama tog suda. Iako je kao predsednik države položio zakletvu pred Ustavnim sudom, Milanović ističe da bi to učinio pred bilo kim jer je izabran od strane naroda.
Njegova izjava o položenju zakletve pred „krapinskim pračovekom“ i „crnom slavonskom svinjom“ može se shvatiti kao odgovor na optužbe da je kao predsednik dužan poštovati ustavne institucije. Milanović se odlučio za ovakav nekonvencionalan odgovor kako bi istaknuo svoj stav o slobodi govora i demokratskim principima.
Milanovićeva najava obračuna s rektorima državnih univerziteta koji su prisustvovali skupštini HDZ-a takođe pokazuje njegovu odlučnost da se bori protiv političke korupcije i nepotizma. Nazivanje rektora „prodanim bezveznjacima“ pokazuje njegov stav o političkoj eliti koja, prema njegovom mišljenju, ne služi interesima građana.
U kontekstu političke scene u Hrvatskoj, Milanoviću se često pripisuje reputacija kontroverznog političara koji želi preuzeti inicijativu u donošenju važnih političkih odluka. Njegove izjave o Ustavnom sudu i rektorima univerziteta mogu se shvatiti kao pokušaj da se istakne kao čvrst vođa koji će se boriti za demokraciju i slobodu govora.
Uz to, Milanovićeva izjava o položenju zakletve pred neobičnim likovima poput „krapinskog pračoveka“ i „crne slavonske svinje“ može se shvatiti kao izraz njegove nekonvencionalnosti i sposobnosti da se suprotstavi ustaljenim političkim normama. Njegova retorika može biti šokantna, ali istovremeno može poslužiti kao način da privuče pažnju javnosti i istakne svoj stav o ključnim političkim pitanjima.
U zaključku, Zoran Milanović kao predsednik Hrvatske ističe svoju borbu za demokraciju, slobodu govora i borbu protiv političke korupcije. Njegove kontroverzne izjave o Ustavnom sudu i rektorima univerziteta mogu dodatno polarizovati političku scenu u Hrvatskoj, ali istovremeno mogu poslužiti kao podsticaj za raspravu o ključnim političkim pitanjima. Kako će se situacija dalje razvijati ostaje za vidjeti, ali jedno je sigurno – Zoran Milanović neće šutjeti i nastavit će se boriti za svoje političke uvjerenja.