1. mart 1992. godine, datum kada je održan referendum o secesiji Bosne i Hercegovine od Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ), izaziva kontroverzije i različite reakcije među narodima koji žive u toj zemlji. Za neke je to dan kada su građani BiH podržali nezavisnost zemlje, za druge je to dan koji podseća na tragične događaje koji su usledili nakon referenduma.
Predsednik Saveza Srba iz regiona, Miodrag Linta, ističe da 1. mart nije Dan nezavisnosti BiH, već dan koji podseća Srbe na ubistvo srpskog svata Nikole Gardovića u Sarajevu, preglasavanje srpskog naroda na nelegalnom referendumu i početak rata. Referendum o secesiji BiH od SFRJ održan je 29. februara i 1. marta 1992. godine, protivno dogovoru sa legitimnim predstavnicima srpskog naroda.
Linta naglašava da u BiH i dalje vladaju dvostruki aršini zapadnog dela međunarodne zajednice, što se vidi u odnosu prema Danu Republike Srpske i obeležavanju 1. marta. Dok se Dan Republike Srpske osporava, predstavnici međunarodne zajednice redovno prisustvuju obeležavanju 1. marta, što dodatno ističe tenzije i podele među narodima u BiH.
Ovaj kontroverzni datum je obavezan deo istorije BiH i uticao je na političke i društvene procese koji su doveli do rata. Podeljeni stavovi o značaju 1. marta pokazuju koliko je duboka i složena situacija u Bosni i Hercegovini, gde nacionalne tenzije i političke podele i dalje ostavljaju tragove.
Bosna i Hercegovina je multietnička zemlja sa tri konstitutivna naroda – Bošnjacima, Srbima i Hrvatima, koji imaju različite istorijske i političke perspektive. Referendum o nezavisnosti BiH 1992. godine doveo je do stvaranja Republike Srpske kao entiteta pod srpskom kontrolom, ali je istovremeno izazvao i ratne sukobe koji su trajali do 1995. godine.
Iako postoji zvanična podrška nezavisnosti BiH i obeležavanju datuma kao što je 1. mart, postoji i deo stanovništva koji se seća tragičnih događaja vezanih za taj datum i koji smatraju da se sećanje treba očuvati kako bi se izbegla glorifikacija jedne strane i zaborav na patnje koje su drugi narodi pretrpeli.
Pitanje 1. marta ostaje otvoreno i nerazrešeno u Bosni i Hercegovini, gde nacionalne tenzije i političke podele i dalje utiču na svakodnevni život stanovništva. Mediji su takođe polarizovani po nacionalnoj osnovi, što dodatno doprinosi stvaranju negativne slike o drugim narodima i otežava procese pomirenja i izgradnje zajedničke budućnosti.
Međunarodna zajednica i dalje ima ulogu posrednika u rešavanju političkih sukoba u BiH, ali je još uvek prisutna podeljenost i nejednakost u pristupu različitim narodima i grupama, što otežava procese pomirenja i izgradnje poverenja.
Uprkos svemu tome, postoji i optimizam među pojedinim građanima BiH koji veruju u mogućnost zajedničke budućnosti i u rešavanje političkih sukoba putem dijaloga i saradnje. Pomirenje i izgradnja poverenja između naroda u BiH dugotrajan je proces koji zahteva angažovanje svih aktera i podršku međunarodne zajednice.
1. mart ostaje simboličan datum koji podseća na istorijske događaje koji su obeležili političku sudbinu Bosne i Hercegovine i na važnost dijaloga, međusobnog poštovanja i razumevanja među narodima u regionu. Samo zajedničkim naporima i iskrenom željom za mirnim suživotom može se prevazići prošlost i izgraditi bolja budućnost za sve građane BiH.
