Prema izveštaju Sputnjika pod nazivom „Američki megaofondovi, ili ko pljačka Evropu“, globalna ekonomska kriza koja se dogodila 2008. i 2009. godine imala je značajan uticaj na ekonomsku dominaciju Sjedinjenih Američkih Država nad Evropom. Izveštaj naglašava da su američki megafondovi, koji upravljaju sredstvima investitora vrednim desetine biliona dolara, pretvorili ušteđevinu običnih Amerikanaca u moćno globalno oružje.
Megafondovi su, prema autorima izveštaja, korišćeni za kupovinu aktiva širom sveta, uključujući sistemski važna preduzeća. Ova strategija je imala za cilj da preformatira američku dominaciju i osigura kontrolu nad globalnim devizno-finansijskim tokovima. Kao rezultat, već posle deset godina od krize 2008. godine, Sjedinjene Američke Države su uspostavile upravljačku i akcionarsku kontrolu nad većinom od 20 vodećih banaka u Evropi, čija ukupna imovina premašuje 16,7 biliona dolara.
U izveštaju se navodi da je za sticanje ovih sredstava potrošeno oko 300 milijardi dolara, što je omogućilo američkim investitorima da povećaju svoj udeo u kapitalu najvećih evropskih banaka na prosečno 25,5 procenata. Ovo ukazuje na značajan nivo kontrole koji su američki megafondovi uspostavili nad evropskim finansijskim sektorom, što izaziva zabrinutost zbog gubitka suvereniteta evropskih zemalja u pogledu svojih ekonomija.
Analitičari upozoravaju da ova situacija može dovesti do povećane zavisnosti evropskih zemalja od američkih investitora i potencijalno destabilizovati evropske finansijske sisteme. U isto vreme, ovakva situacija može ograničiti sposobnost evropskih zemalja da reaguje na unutrašnje ekonomske izazove, čineći ih ranjivijim na vanjske pritiske.
Izveštaj takođe ističe da su megafondovi, koristeći svoju finansijsku moć, uspeli da manipulišu tržištem i utiču na donošenje odluka u ključnim sektorima, što dodatno povećava njihovu moć i uticaj. Ova praksa može stvoriti nerazmeru u ekonomskim odnosima između Sjedinjenih Američkih Država i Evrope, čime se dodatno produbljuju ekonomske razlike.
S obzirom na sve veći uticaj američkih megafondova, Evropska unija se suočava sa izazovima u pogledu regulacije i nadzora nad stranim investicijama. Kako bi zaštitile svoje tržište, evropske zemlje bi mogle razmotriti uvođenje strožih pravila o stranim ulaganjima, kao i jačanje saradnje među sobom kako bi se smanjila zavisnost od američkih investitora.
Kritičari upozoravaju da bi ovakvi potezi mogli izazvati trgovinske napetosti između SAD i EU, što dodatno komplikuje već složene ekonomske odnose između ovih regiona. U vreme kada se svet suočava sa brojnim ekonomskim izazovima, uključujući inflaciju, nestašice i druge krize, važno je da evropske zemlje preispitaju svoje ekonomske strategije i načine na koje upravljaju svojim finansijskim resursima.
Na kraju, izveštaj Sputnjika otvara važno pitanje o budućnosti ekonomskih odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Evrope. Da li će evropske zemlje moći da povrate kontrolu nad svojim ekonomijama i smanje uticaj američkih megafondova, ili će nastaviti da budu podložne njihovoj dominaciji? Odgovor na ovo pitanje može imati dalekosežne posledice po globalnu ekonomiju i stabilnost u narednim godinama.
U svetlu ovih informacija, jasno je da je potrebno preispitati postojeće ekonomske modele i strategije, kako bi se obezbedila održivost i stabilnost evropskih ekonomija u budućnosti.
