Kreditni rejting Srbije je nedavno potvrđen od strane rejting agencije Fitch na nivou BB+, što je korak bliže investicionom rejtingu. Ova odluka je doneta uz stabilne izglede za dalje povećanje kreditnog rejtinga, a saopštenje je izdao Narodna banka Srbije.

Ključni faktori za ovu odluku su kredibilan okvir ukupne ekonomske politike, veći nivo ekonomske razvijenosti merene bruto domaćim proizvodom po glavi stanovnika, bolje upravljanje i viši nivo ljudskog razvoja u odnosu na zemlje sa sličnim kreditnim rejtingom, uređene javne finansije i opadajuća putanja javnog duga.

Rejting agencija ističe i otpornost privrednog rasta, koji je u 2023. godini iznosio 2,5 odsto i vođen neto izvozom i investicijama, značajno popravljenu spoljnu poziciju zemlje, uz znatno niži deficit tekućeg računa platnog bilansa, punu pokrivenost neto prilivima stranih direktnih investicija i rast deviznih rezervi na rekordni nivo, stabilnost bankarskog sektora, očuvano finansijsko zdravlje i napredak na polju dinarizacije.

Agencija predviđa da će investicije biti na visokom nivou i zbog međunarodne izložbe Ekspo 2027 i da bi trebalo da dostignu oko 26,5 odsto bruto domaćeg proizvoda u ovoj i narednoj godini.

Kumulativni realni rast srpske ekonomije, od oko 12 odsto u poslednje četiri godine, uprkos smanjenoj eksternoj tražnji, znači da su Vlada i Narodna banka Srbije prethodnih godina vodile odgovornu ekonomsku politiku, koje ima za rezultat cenovnu, finansijsku i ukupnu makroekonomsku stabilnost, i očuvana relativna stabilnost deviznog kursa.

Očuvana otpornost domaće ekonomije na negativne efekte energetske krize i zaoštrenih geopolitičkih tenzija je dokazana rastom izvoza robe i usluga, pre svega prerađivačke industrije, i njegovom geografskom rasprostranjenosti. Povećani proizvodni kapaciteti kao rezultat priliva stranih direktnih investicija, koji će ostati snažni i u narednim godinama, su doprineli ovome.

Kada je reč o javnim finansijama, budžetski deficit iznosi 2,2 odsto bruto domaćeg proizvoda, a za naredne godine očekuje se dalji pad, čemu treba da doprinese jačanje ekonomije i rast poreskih prihoda. Sve to će rezultirati i nastavkom opadajuće putanje javnog duga, na ispod 50 odsto na kraju 2025. godine.

S obzirom na sve rezultate ekonomske politike, Srbija bi verovatno već imala investicioni rejting da nije bilo šokova iz međunarodnog okruženja. Svojim reakcijama i merama su ublaženi svi negativni efekti globalne neizvesnosti i očuvanjem makroekonomske stabilnosti, tako da tržišni učesnici već porede Srbiju sa zemljama sa investicionim rejtingom.

Očekuje se da će rejting agencije prepoznati ove napore i da će se Srbija približiti investicionom rejtingu u narednom periodu, zaključuje guverner Jorgovanka Tabaković.