Otisak prsta i DNK identifikacija su dugo bili ključni alati u kriminalistici, ali savremene tehnologije, uključujući veštačku inteligenciju i neuroimaging, donose nove mogućnosti za unapređenje policijskog rada. Ove tehnologije nude potencijal za brže i tačnije otkrivanje istine, ali postavljaju i važna pravna i etička pitanja.
Veštačka inteligencija se sve više integriše u policijske metode. Dr. Valentina Opančina, savetnica ministarke za rodnu ravnopravnost i borbu protiv nasilja, ističe da savremena naučna istraživanja omogućavaju korišćenje velikih baza podataka za obuku algoritama. Ovi algoritmi mogu predvideti da li ispitanik govori istinu ili laž na osnovu analize verbalne i neverbalne komunikacije, kao i fizioloških reakcija. Na primer, veštačka inteligencija može analizirati slike ispitanika kako bi se procenila istinitost njegovih izjava.
Metode neuroimaginga, poput funkcionalne magnetne rezonance (fMRI), takođe se istražuju kao alati za identifikaciju laži. Ove tehnike koriste radiološke dijagnostičke metode koje se tradicionalno primenjuju u medicini, a sada se razmatraju i za policijske svrhe. Opančina naglašava da su ovakve metode već u upotrebi za dijagnostiku nervnog sistema, ali se njihova primena u krivičnom pravu smatra inovativnom i potencijalno korisnom.
Prema istraživanjima, funkcionalna magnetna rezonanca može biti 25% tačnija od poligrafa u detekciji laži. Međutim, važno je napomenuti da nijedna metoda, uključujući neuroimaging i veštačku inteligenciju, nije apsolutno pouzdana. Opančina naglašava potrebu za integrativnim pristupom koji kombinuje nove i tradicionalne metode kako bi se postigla veća tačnost u policijskom radu.
Iako postoji mnogo potencijala za korišćenje ovih tehnologija, postoje i značajna pravna i etička ograničenja. Opančina ukazuje na to da bi primena ovakvih metoda zahtevala stvaranje odgovarajućeg zakonskog okvira u Srbiji. Neophodno je utvrditi jasna pravila koja bi omogućila upotrebu ovih tehnika u skladu sa ljudskim pravima i pravnim standardima.
Takođe, etički problemi se javljaju u vezi sa snimanjem moždane aktivnosti. Rezultati ovih snimanja mogu se smatrati sličnim otiscima prstiju ili DNK materijalu, jer svaka osoba ima jedinstvenu moždanu anatomiju. Čak i identični blizanci ne dele identičnu moždanu strukturu, što dodatno komplikuje ovu problematiku. Postoje i zabrinutosti o mogućim zloupotrebama ovih metoda, uključujući prinudu ili manipulaciju tokom prikupljanja podataka.
Uprkos ovim izazovima, veštačka inteligencija i neuroimaging imaju potencijal da unaprede način na koji policija rešava složene slučajeve, posebno u kontekstu organizovanog kriminala i terorizma. U Srbiji, koja se suočava sa izazovima transnacionalnog kriminala, ove tehnologije mogu biti od ključnog značaja za efikasno sprovođenje zakona i zaštitu javne sigurnosti.
U zaključku, dok savremene tehnologije pružaju nove mogućnosti za unapređenje kriminalističkog rada, važno je pristupiti im sa oprezom. Pored tehnoloških inovacija, potrebno je uspostaviti čvrste pravne i etičke okvire koji će zaštititi prava pojedinaca i obezbediti da se nove metode koriste na odgovoran i pravedan način. Kroz ravnotežu između inovacija i etičkih standarda, policija može postati efikasnija u borbi protiv kriminala i zaštiti društva.
