Virusi zarobljeni u arktičkom permafrostu u Sibiru mogli bi da se reaktiviraju i izazovu zastrašujuću novu pandemiju, upozorili su naučnici. Pretnja od izbijanja pandemije koju bi mogli da izazovu ti virusi povećana je zbog klimatskih promena i zagrevanja planete, što bi moglo da dovede do oslobadjanja smrtonosnih mikroba zarobljenih već milenijumima u permafrostu. List Gardijan navodi da su istraživači već izolovali sojeve tzv. metuzalemskih mikroba ili zombi virusa, koji su izazvali strah od globalnog širenja opake bolesti iz daleke prošlosti.
Naučnici upozoravaju da bi se oživljavanjem ovih virusa mogli ponoviti scenariji kao što su pandemije kuge, španjolske groznice i gripa svinja. Prošlog meseca, Svetska zdravstvena organizacija je saopštila da se širenje Zika virusa i drugih bolesti širom sveta posledica klimatskih promena, što upućuje na hitnu potrebu da se preduzmu mere za smanjenje rizika.
Istraživači su prošle godine „oživeli“ veoma smrtonosnu španjolsku groznicu u laboratorijskim uslovima, ali neki tvrde da bi to moglo da se dogodi i prirodno ako virusi uspeju da se reaktiviraju i oslobode nakon toliko vremena.
Permafrost se odnosi na slojeve zemlje, kamenja ili leda koji su zaledjeni već hiljadama godina. Nažalost, najveći deo toga sadrži i različite mikroorganizme koji bi, ako se otopi usled klimatskih promena, mogli da izazovu pandemiju. Kako su istraživači upozorili, virusi i bakterije zarobljeni u permafrostu imaju potencijal da izazovu velike epidemije.
Smatra se da je nekoliko epidemija u prošlosti bilo uslovljeno oslobadjanjem mikroorganizama zarobljenih u glečerima i permafrostu. Međutim, s obzirom na savremene putničke veze i globalizaciju, širenje bilo kakvog novog patogena sada bi imalo znatno veće posledice.
Naučnici su duže vreme upozoravali na opasnosti od mikroorganizama koji su zarobljeni u ledu i permafrostu. Tehnološki napredak omogućuje istraživačima da identifikuju i analiziraju ove organizme, a uz globalno zagrevanje, rizik od oslobadjanja mikroba je u porastu.
Ove opasnosti nisu povezane samo sa klimom, već i sa rastućim industrijama, saobraćajem i ljudskim aktivnostima. Sve ovo može dovesti do otopljavanja dugotrajno smrznutog zemljista, što bi omogućilo oslobadjanje velikog broja opasnih mikroba nazad u okolinu, što bi moglo izazvati ozbiljne i nepredvidive zdravstvene posledice.
Čak i mali rizik od pandemije je dovoljan da se uzbune naučnici i svetska zdravstvena zajednica. Zato je važno da se sve države i međunarodne organizacije udruže i preduzmu mere kako bi se minimizirao ovaj rizik.
Predupređivanje izbijanja pandemije kao posledice oživljavanja mikroorganizama iz arktičkog permafrosta zahteva dugoročne planove, tehnološki razvoj, razmenu informacija i saradnju između zemalja i svetskih organizacija. Uhvatiti se u koštac s ovim pretnjama nije lak zadatak, ali je od suštinske važnosti za globalno zdravlje i bezbednost.
Sve ovo ukazuje na hitnost potrebe za preduzimanjem mera kako bi se zaustavilo globalno zagrevanje i kako bi se smanjio rizik od izbijanja pandemija. Problem sa ledenim i arktičkim virusima zahteva globalni odgovor, a to podrazumeva koordinirane napore svih država, uključujući i prelazak na obnovljive izvore energije i smanjenje emisije štetnih gasova.
