Više od 39.000 ljudi mlađih od 75 godina umrlo je od kardiovaskularnih bolesti 2022. godine, što uključuje srčani udar, moždani udar i koronarnu bolest. To mu dođe kao da je 107 ljudi umrlo svakog dana, ili skoro pet ljudi na sat – piše “Telegraf”.
U pitanju je najveći broj prevremenih smrti od srčanih bolesti od 2008. godine kada je umrlo skoro 40.000 ljudi, i taj broj raste svake godine od 33.700, koliko je podatak iz 2014. godine. Zato i ne čudi što je dr Sonja Babu-Narajan, pomoćnica medicinskog direktora u BHF-u i konsultant kardiolog, rekla „da je Britanija u zagrljaju najgore krize srca koja se pamti“.
BHF je saopštio da milioni ljudi žive sa nedijagnostikovanim stanjima koja ih dovode u opasnost, kao što su visok krvni pritisak, povišen holesterol i dijabetes tipa 2, zajedno sa nedostatkom akcije u borbi protiv „tvrdoglavo visoke stope gojaznosti“. Ipak, niko nema dilemu da je sve vezano i za pandemiju korona virusa kroz koju smo prošli prethodnih godina.
Naš stručnjak dr Nebojša Tasić, pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” i predsednik Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga (HISPA), potvrđuje za “Blic” da brojne studije i naučna istraživanja svedoče da korona ostavlja dugotrajne posledice na zdravlje ljudi, i da ovo oboljenje čak i u postkovidu i longkovidu može ozbiljno da ugrozi život pacijenta.
Prema rečima dr Tešića, najčešće su:
– oscilacije u krvnom pritisku
– poremećaj srčanog ritma
– oštećenje srčanog mišića
– čak i teže komplikacije kao što su infarkti ili šlogovi
Zato je neophodno, kaže dr Tasić, da i bolesnici koji su imali blagu kliničku sliku kada su, kako se kaže, ležali kovid, obavezno posete lekara i u postkovidu. Ukoliko se jave neki od navedenih simptoma obavezno da posete kardiologa da bi se uradila pravovremena dijagnostika i terapija.
Na pitanje na koji način možemo ojačati organizam i preventivno uticati na posledice kovida i srčanih oboljenja, dr Nebojša Tasić kaže za “Blic”:
– posebnu pažnju moramo posvetiti jačanju imuniteta kroz adekvatnu ishranu, unošenje adekvatnih količina voća i povrća, kao i kroz hidrataciju
– izbegavati pušenje
– izbegavati veće količine kafe i alkohola
– posebno je važno, koliko je to moguće, izbegavati kako akutni i hronični stres
– u periodu kada nas virus napada, maskama i distancom moramo posebno zaštiti stare i bolesne i voditi računa o njima
Specijalista interne medicine, interventni kardiolog prof. dr Dušan Ružičić kaže za “Blic” da je naročito mlađa populacija sve češće na udaru kardiovaskularnih oboljenja i infarkta. Poručuje mladima da obavezno povedu računa o načinu života, jer su mladi više okrenuti sedatarnom načinu života, nemaju dovoljno fizičke aktivnosti, a razlog je i velika upotreba mobilnih telefona i računara.
Kardiolog prof. dr Predrag Mitrović iz Urgentnog centra KCS je nedavno izjavio da se kod mladih ljudi i dalje javlja problem u postkovid periodu, a odnosi se na kardiovaskularni sistem.
BHF je saopštio da milioni ljudi žive sa nedijagnostikovanim stanjima koja ih dovode u opasnost, kao što su visok krvni pritisak, povišen holesterol i dijabetes tipa 2, zajedno sa nedostatkom akcije u borbi protiv „tvrdoglavo visoke stope gojaznosti“.
Ovo stvara ogromne probleme za budućnost – saopštila je dobrotvorna organizacija.
