Američke sankcije prema Naftnoj industriji Srbije (NIS) odložene su za 30 dana, objavio je jutros predsednik Srbije Aleksandar Vučić. U svom postu na Instagramu, Vučić je označio ovu vest kao pozitivnu za građane Srbije, naglasivši da je dobijeno dodatnih 30 dana za kompaniju NIS. Ova odluka dolazi u trenutku kada je američko Ministarstvo finansija saopštilo da se sankcije, koje su trebale da stupe na snagu jutros u šest časova po srednjoevropskom vremenu, odlažu do 28. marta ili dok se ne završi odobrena transakcija ruskog vlasništva u kompaniji.
U dokumentu Ministarstva finansija SAD, navedeno je da je odluka doneta na osnovu zahteva koji je podnet 29. januara, kao i na osnovu dodatne korespondencije sa NIS i drugih prikupljenih informacija. Ova situacija se javlja u kontekstu prebacivanja vlasničke strukture unutar NIS-a, gde je ruski Gasprom njeft preneo svoj udeo od oko pet procenata na Gasprom, smanjujući svoj ukupni vlasnički udeo sa 50 na otprilike 44,85 procenata, dok je Gasprom povećao svoj udeo sa 6,15 na 11,30 procenata.
Slična strategija već je primenjena ranije kada su EU nametnule sankcije Rusiji. Ove sankcije, koje su uvedene 10. januara, usmerene su na NIS zbog njegovog vlasničkog udelа u ruskoj kompaniji Gasprom njeft, a cilj je bio da se spreči korišćenje prihoda od energetike za finansiranje rata u Ukrajini. NIS predstavlja jedinu kompaniju u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, kao i proizvodnjom prirodnog gasa, što ovu situaciju čini posebno važnom za energetsku stabilnost zemlje.
U februaru je NIS podneo zahtev Odeljenju za kontrolu strane imovine (OFAC) u SAD za odlaganje sankcija, tražeći produženje od najmanje 90 dana kako bi se rešila pitanja vezana za vlasničku strukturu. Ovaj zahtev je dobio podršku od vlada Srbije i Mađarske, što ukazuje na značaj NIS-a ne samo za Srbiju, već i za regionalnu energetsku saradnju.
Srbija je do sada uspela da izbegne uvođenje sankcija protiv Rusije, postajući jedina evropska zemlja, uz Belorusiju, koja to još nije uradila od početka ruske agresije na Ukrajinu. Ova politika je izazvala različite reakcije, kako unutar zemlje, tako i međunarodno, gde se postavlja pitanje dugoročne održivosti ovakvog stava prema Moskvi.
U vlasničkoj strukturi NIS-a, Gaspromnjeft drži oko 56 procenata akcija, dok država Srbija kontroliše oko 30 procenata. Preostali deo akcija je u vlasništvu manjinskih akcionara. Gaspromnjeft je 2008. godine kupio 51 procenat akcija NIS-a bez tendera, za 400 miliona evra, a stručnjaci su tada upozoravali da je ta cena bila „ispod tržišne“.
Ova situacija ukazuje na kompleksne ekonomske i političke odnose između Srbije, Rusije i Zapada. Dok Srbija pokušava da balansira svoje energetske interese i političke odnose, mnogi se pitaju kakve će posledice imati eventualno uvođenje sankcija ili promene u vlasničkoj strukturi NIS-a. U međuvremenu, dodatno vreme koje je odobreno može omogućiti Srbiji da iznađe rešenja koja će zaštititi domaće interese i obezbediti stabilnost na energetskom tržištu.
Kako se situacija dalje razvija, biće ključno pratiti reakcije međunarodne zajednice, kao i dalji koraci koje će preduzeti srpske vlasti u nastojanju očuvanja energetske nezavisnosti i stabilnosti. U narednom periodu, fokus će biti na završetku transakcija i eventualnim promenama u vlasničkoj strukturi, što će imati dugoročne posledice za energetski sektor Srbije.
