DMA je prvi put predstavljen u decembru 2020. godine kao deo Evropske strategije za digitalnu decu, a zvaničnici EU procenjuju da bi ove kompanije mogle da budu izložene kaznama od 10% svog godišnjeg prihoda ili čak prinudnom razdvajanju njihovih poslovnih segmenata ako ne ispune nova pravila.
Američki zakonodavci su upozorili da bi ovo moglo da stvori prepreke za inovacije i ulaganja u SAD, smanjujući konkurenciju i šanse za digitalni napredak. Takođe su izrazili zabrinutost zaštite podataka i privatnosti korisnika, navodeći da bi nova pravila mogla da dovedu do stvaranja „digitalnih zidova“ između regiona i ograničavanja slobodne razmjene podataka.
Ova inicijativa dolazi u trenutku kada su američke tehnološke kompanije već pod pritiskom zbog antimonopolskih istraga u SAD. Međutim, EU očekuje da će novi zakon pružiti veću kontrolu nad digitalnim tržištima i omogućiti ravnopravnu konkurenciju među kompanijama.
Ipak, američki zakonodavci su predložili da se oba bloka sastanu kako bi razmotrili potencijalne posledice novih pravila i razvili strategiju za saradnju. Takođe su pozvali na veću saradnju u sferi digitalnih regulativa kako bi se osigurala usklađenost i izbegle eventualne konflikte.
Pojedine stručne analize sugerišu da bi novi zakon mogao da stvori stvarne promene u načinu na koji tehnološke kompanije posluju u Evropi. Najveći izazov bi mogao biti uvođenje obaveznih promena u softverima koji se koriste u Evropi, što bi moglo povećati troškove i smanjiti efikasnost u poslovanju.
S druge strane, neki stručnjaci tvrde da bi nova regulativa mogla da dovede do bolje zaštite potrošača i konkurentnijeg tržišta. Takođe bi mogla da podstakne inovacije i razvoj novih tehnoloških rešenja, smanjujući zavisnost od nekoliko velikih korporacija.
Europljani već imaju strože zakone o zaštiti podataka i privatnosti, pa se nekima čini da je DMA logičan korak u osiguravanju da tehnološke kompanije poštuju standarde i pravila koja važe u EU. Ipak, postoje i skeptici koji strahuju da bi nova regulativa mogla da dovede do dodatne birokratizacije i oteža poslovanje kompanija u Evropi.
Nekoliko analitičara sugeriše da bi pregovori između SAD i EU mogli da budu ključni za razrešenje konflikta oko nove regulative. Obe strane imaju svoje interese i brige u vezi sa ovim pitanjem, ali pronalaženje kompromisa bi moglo da dovede do zajedničkog rešenja koje će podržati inovacije, zaštitu privatnosti podataka i ravnopravnu konkurenciju na digitalnim tržištima.
U međuvremenu, evropski zvaničnici su izrazili spremnost za nastavak dijaloga sa SAD u vezi sa novim pravilima. Oni su istakli da je cilj DMA da osigura transparentnost, fer uslove i zaštitu potrošača u digitalnoj sferi, te da su spremni da sarađuju sa SAD na razvoju globalnih standarda za digitalna tržišta.
Kako se situacija bude razvijala, očekuje se da će pritisak na tehnološke kompanije ubrzati proces regulativnih promena i naterati ih da se prilagode novim zahtevima. Ipak, otvoreno pitanje je da li će se SAD i EU usaglasiti oko zajedničkog pristupa regulisanju digitalnih tržišta i kako će tehnološke kompanije reagovati na ovu novu regulativu koja bi mogla promeniti način na koji posluju u Evropi.
