Srpska bokserka Anđela Branković ostvarila je izvanretan uspeh na Svetskom prvenstvu u boksu koje se održalo u Nišu, gde je osvojila zlatnu medalju u kategoriji od 54 do 57 kilograma. Ovo je prvi put da Srbija dobija zlatnu medalju na svetskim prvenstvima u ženskom boksu, a njen put do vrha je inspirativna priča o hrabrosti i upornosti.
Anđela je rođena 1998. godine u Novom Sadu, gde je odmah po rođenju ostavljena u porodilištu. Njena životna priča počinje dramatično, kada je prebačena u dom za ostavljenu decu u Rumi. Tamo je provela svoje prve godine, uključujući i teške trenutke bombardovanja Srbije 1999. godine. Godine 2000. usvojena je, što je označilo početak novog poglavlja u njenom životu.
Na sve to, Branković je svoja osećanja i iskustva podelila sa javnošću, naglašavajući da sve što je postigla pripisuje Božijem vođstvu. Izjavila je: „Danas sam postala šampionka sveta u boksu, a kako su tekli svi dani mog života, od prvog do danas to samo znamo Bog i ja.“ Njena zahvalnost prema usvojiteljima je očigledna jer prepoznaje hrabrost koju su pokazali kada su odlučili da je usvoje.
U trenutku kada je osvojila zlatnu medalju, cela hala pevala je državnu himnu „Bože pravde“, što je Branković opisala kao moment koji će zauvek pamtiti. Izjavila je da je ponosna na taj trenutak i da je to bio jedan od najlepših trenutaka njenog života.
Anđela je takođe podelila svoja osećanja o pripremama za prvenstvo, ističući malu crkvu pored hotela Splendid u kojoj su se pripremali. „Ta crkva u malom šumarku, bukvalno predivna, to je jedna od najlepših uspomena za mene u proteklih mesec dana“, dodala je.
Branković je takođe istakla da su njene koleginice iz reprezentacije, koje su osvojile pet bronzanih medalja na ovom prvenstvu, doprinele istorijskom rezultatu. „Mislim da je to samo prikaz koliko se dobro radi i koliko profesionalno radi naš stručni tim sa nama“, rekla je ona, naglašavajući timski duh i zajedništvo.
Njena karijera nije bila bez izazova. Anđela je imala pauzu od tri i po godine zbog povrede i studija, tokom kojih je završila Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja sa prosekom 9,8. Njena odlučnost da se vrati u boks i postigne uspeh svedoči o njenoj snazi karaktera.
Na nagovor Mirka Ždrale, selektora svih srpskih ženskih bokser reprezentacija, Anđela je napustila Novi Sad i preselila se u Zvornik, gde je postala član kluba „Obilić“. Ova odluka joj je omogućila da se posveti treningu i takmičenjima, što je na kraju dovelo do njenog uspeha na evropskom i svetskom nivou.
Povratak u ring bio je uspešan, jer je Branković osvojila bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu pre nego što je postala svetska šampionka. Njena priča je inspiracija mnogima, ne samo zbog njenog uspeha u sportu, već i zbog njenog životnog puta koji pokazuje kako se kroz teške trenutke može doći do uspeha.
Anđela Branković je sada simbol nade i motivacije za mlade sportistkinje u Srbiji i šire. Njen uspeh na svetskom prvenstvu nije samo njen lični trijumf, već i trijumf svih koji su je podržavali na njenom putu. Ovaj uspeh će ostati upamćen kao prekretnica u srpskom boksu, a Branković će sigurno nastaviti da inspiriše buduće generacije sportista.
