Apelacioni sud u Beogradu je smanjio zatvorsku kaznu Jasmini Stjepanović iz Lazarevca, koja je prvostepeno osuđena na 13 godina zatvora za ubistvo svog muža Siniše u februaru 2022. godine. Odluka je doneta usvajanjem žalbe branioca, koji je istakao da je prvobitna kazna previsoka. Nakon razmatranja, Apelacioni sud je preinačio kaznu na 10 godina zatvora, uz odbacivanje žalbe tužioca kao neosnovane. Prvostepena presuda je u ostalim delovima potvrđena.
Ova odluka suda temelji se na uverenju da je smanjena kazna srazmerna težini izvršenog krivičnog dela i ličnosti okrivljene. Sud je uzeo u obzir da je Jasmina do sada bila neosuđivana, njeno ponašanje tokom suđenja, kao i iskazano kajanje zbog dela koje je počinila. U obrazloženju su navedene sve okolnosti zločina, stepen krivice okrivljene, njen karakter, težina dela i posledice koje su proizašle iz njega.
Prema podacima iz presude, Jasmina Stjepanović je počinila ubistvo svog muža tako što ga je oštrim i šiljatim predmetom 15 puta ubola po telu, što je dovelo do njegovog iskrvavljivanja i smrti. Nakon zločina, kako bi prikrila ono što je učinila, telo je prekrila jastucima, folijama i drugim predmetima, a kako se ne bi osetio miris, sve je zalila omekšivačem. Potom je, 28. februara 2022. godine, pokušala samoubistvo tako što je sebi nožem povredila vrat i levu podlakticu. Hitna pomoć je intervenisala i prevezla je u Klinički centar Srbije, gde je spašena, dok je u njenoj kući pronađeno telo ubijenog Siniše.
Tokom suđenja, sud je kao otežavajuće okolnosti uzeo u obzir da je ubistvo izvršeno u stanu u kojem su se nalazila njihova maloletna deca, što dodatno komplikuje situaciju. Osim toga, sud je istakao upornost koja je bila prisutna prilikom izvršenja krivičnog dela, s obzirom na broj povreda koje su nanete Siniši, kao i činjenicu da je Jasmina danima držala njegovo telo u stanu gde živi sa četvoro dece.
Ova presuda izazvala je značajnu pažnju javnosti, s obzirom na prirodu zločina i okolnosti pod kojima je počinjen. Mnogi se pitaju kako je moguće da se ovakvi zločini događaju, posebno u prisustvu dece, i koja je odgovornost roditelja u takvim situacijama. S obzirom na težinu dela, javnost često izražava zabrinutost zbog zaštite dece i njihovog emocionalnog stanja nakon ovakvih tragedija.
Jasmina Stjepanović je u ovoj situaciji postala predmet pažnje medija i društva, a njen slučaj se koristi kao primer za raspravu o problemima u porodicama i mogućim rešenjima za sprečavanje nasilja. S obzirom na to da je sud doneo konačnu presudu, Jasmina će služiti smanjenu kaznu, ali mnogi se pitaju da li će ovo biti dovoljno da se spreči ponavljanje sličnih tragedija u budućnosti.
U okviru pravnog sistema, važno je da se zločini poput ovih tretiraju ozbiljno i da se preduzmu sve potrebne mere kako bi se zaštitili najranjiviji članovi društva. Odluka Apelacionog suda da smanji kaznu može biti shvaćena kao pokušaj da se pronađe ravnoteža između pravde i humanosti, ali ostaje pitanje da li je takva presuda dovoljno stroga s obzirom na težinu dela.
U svakom slučaju, slučaj Jasmina Stjepanović otvara mnoge važne teme o nasilju u porodici, pravdi i odgovornosti, koje će verovatno nastaviti da se raspravljaju u društvu.
