Na svjetskom tržištu cijena nafte je u petak bila blizu svojih najviših nivoa od aprila, a četvrtu nedelju zaredom u porastu. Barel brenta premašio je 87,50 dolara, a američkom sirovom naftom se trgovalo ispod 84 dolara. Kako „Rojters“ piše na ovaj rast cena uticalo je očekivanje snažnije letnje potražnje za gorivom, kao i zabrinutost u pogledu ponude.
Na pumpama u Srbiji dizel je od juče skuplji za tri dinara, a benzin za dva. Litar evrodizela može da košta maksimalno 208, a benzin BMB 95 može da se prodaje najviše za 195 dinara. Ove cene goriva važe do narednog petka u 15.00 kada će biti objavljene nove. Na cene goriva na našim pumpama utiče kretanje nafte, a direktno se odražavaju kotacije benzina i dizela na regionalnoj berzi. Maloprodajna cena se kod nas utvrđuje jednom nedeljno po formuli koja se zasniva na poslednjoj ceni po kojoj se trguje benzinom i dizelom na referentnoj regionalnoj berzi, a uključuje i troškove transporta, kao i kurs dolara prema dinaru. Više od polovine maloprodajne cene goriva čine državne dažbine.
Kako ocenjuje generalni sekretar „Udruženja naftnih kompanija Srbije“ Tomislav Mićović cene nafte će najverovatnije stati na ovom nivou i vratiti se nazad, kao i da je američko tržište glavni pokretač skoka cena. Crnog zlata, kako dodaje, ima dovoljno samo je pitanje da li će logistički kanal i izvori biti dostupni u svakom trenutku.
– Što se tiče kotacija benzina i dizela, koje najdominantnije utiču na cenu goriva na benzinskim stanicama u našoj zemlji, možemo reći da smo tu negde na stabilnom nivou, a one će se uvek kretati gore i dole – kaže Mićović. – U Srbiji smo u prethodnom periodu imali najskuplje gorivo od 222 dinara, a najniže 180 dinara. Sada smo opet u nekom stabilnom delu. Promene nisu velike, dva dinara gore ili dole, ali ono što je zanimljivo, svi smo se podigli zapravo na viši nivo cena. Više o onim cenama koje su bile ranije nema govora, jer prosto svi parametri koji ulaze u cenu, svi troškovi stavljanja goriva na tržište su povećani.
Kad su pitanju cene goriva u regionu, Mićović kaže da Grčka i Albanija imaju svoju politiku veoma velikih akciza na benzin i doprinosa i oni zato imaju i najviše cene, a Severna Makedonija, Bosna i Bugarska imaju veoma male akcize pa su uvek na dnu te liste, dok se Srbija nalazi na sredini.
NA kretanje cene nafte na berzama utiče i strahovanje zbog smanjene ponude, koju je izazvao najveći pad američkih zaliha u skoro godinu dana, kao i oštri rezovi u izvozu crnog zlata iz crnomorske luke Novorosijsk koje će ovog meseca napraviti ruski proizvođači „Rosnjeft“. U centru pažnje je i uragan Beril, i njegov mogući uticaj na proizvodnju u Meksičkom zalivu. Svetski analitičari ističu da su i geopolitički rizici značajni, te trgovci prate i rat u Gazi, izbore u Francuskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu, kao i učinak debate američkog predsednika Džoa Bajdena i Donalda Trampa.
