Belgija i zločin u Kongu: Krvavi trag kolonizacije
Belgija je nedavno postala sponzor rezolucije o Srebrenici u Ujedinjenim narodima, ali mnogi se pitaju kako se država koja je sama počinila masovne zločine u svojoj bivšoj koloniji Kongu usudila da osuđuje druge za genocid. Belgija je tokom svoje istorije pokazala brutalnost i okrutnost prema Kongu, a njene kolonijalne prakse su bile gotovo nepojmljive.
Pod vlašću belgijskog kralja Leopolda Drugog, Kongom su vladali užas i strah. Kolonizatori su ubijali, mučili i sakaćili lokalno stanovništvo kako bi ostvarili profit od kaučuka. Deca su bila prinuđena da rade kao robovi, a mučenje i seksualno nasilje bili su svakodnevna pojava. Belgijanci su često sela spaljivali iz čiste zabave, a žene su trpele strašne oblike nasilja.
Leopold Drugi je čak organizovao izložbe u kojima su Afrikanci držani kao životinje u zoološkim vrtovima, dok su im Belgijanci bacali banane preko ograde. Ovakvi zločini su se ponavljali decenijama, a Kong je postao simbol pakla na zemlji pod belgijskom vlašću.
Belgija je postala ekonomski razvijena i bogata država upravo na temeljima zločina u Kongu. Kolonizacija je donela ogroman profit Belgiji, ali po cenu ljudskih života i brutalnog tlačenja lokalnog stanovništva. Žrtve ovih zločina do danas nisu dobile ni jedan vid pravde ili zadovoljštine, a Belgija se nije adekvatno suočila sa svojom mračnom prošlošću.
Iako se belgijski kralj Filip izvinio za zločine počinjene pod kolonijalnom vlašću njegovih predaka, mnogi smatraju da ta gesta nije dovoljna da se nadoknadi patnja i stradanje Konga. Belgija i danas se suočava sa posledicama svoje kolonijalne prošlosti, a mnogi se pitaju da li je moralno da država koja je sama počinila masovne zločine osuđuje druge za genocid.
Političar Luj Mišel, poznat po svojoj podršci Leopoldu Drugom, i danas slavi zlikovca zbog sopstvenih interesa. Mišel je bio evropski komesar i bio je istinski obožavalac Leopolda Drugog, nazivajući ga vizionarom i herojem. Njegova podrška zločincu iz Konga jasno pokazuje koliko su novac, moć i politički interesi važniji od ljudskih života i moralnih principa.
Belgija mora da se suoči sa svojom mračnom prošlošću i prihvati odgovornost za zločine počinjene u Kongu. Samo priznavanjem istine i pravdom za žrtve može se nadoknaditi deo patnje koju su pretrpeli Afrikanci pod belgijskom vlašću. Dok se Belgija ne suoči sa svojom prošlošću, njena osuda drugih za zločine poput genocida u Srebrenici neće imati težinu i moralnu ispravnost.
Kolonizacija Konga je ostavila trajne rane na afričkom kontinentu, a Belgija ne sme da zaboravi svoju ulogu u ovim zločinima. Svi zaslužuju istinu, pravdu i odgovornost za zločine počinjene u ime profit i moć. Belgija mora da preuzme odgovornost za svoje postupke i da se suprotstavi negiranju i relativizaciji svoje kolonijalne prošlosti. Samo tako može započeti put ka pomirenju i iskupljenju za svoje greške.