Na današnji dan, pre tačno 26 godina, počelo je NATO bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije. Sreda, 24. mart 1999. godine, izgledala je kao sasvim običan prolećni dan sve do trenutka kada su se u 19:50 časova oglasile prve sirene za vazdušnu opasnost. Beograđani se prisete svojih reakcija na taj trenutak, dok su neki potrčali ka skloništima, drugi su bili na putu ka kući ili su se zatekli na radnom mestu.
U to vreme, mnogi su se pripremali da večeraju i gledaju popularnu latinoameričku seriju „Esmeralda“. Međutim, uživanje u seriji prekinuo je prenos drugog dnevnika RTS-a i obraćanje tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića, koji je obavestio narod o izbijanju rata. U tom trenutku, mnogi Beograđani su se prisetili kako su provodili svoje vreme, a sećanja na taj dan i dalje su sveža.
Jedan Beograđanin se prisetio kako su sirene prekinule gledanje serije i večeru koju je njegova majka pripremala. „Čekao sam večeru. Bio sam u osnovnoj školi, znao sam engleski, i na kablovskoj sam video da su avioni krenuli iz Italije. Rekao sam to svima, ali niko nije verovao. Dok je moja majka pripremala večeru i puštala „Esmeraldu“, komšije su nas zvale da se sklonimo u podrum,“ ispričao je.
Drugi Beograđanin se setio trenutka kada je bio na treningu. „Trener mi nije verovao da sam čuo sirene. Bio sam mali, ali kada je trener video reakciju osoblja, prebledi je i počeo da viče da bežimo. Nastala je panika među nama,“ prisetio se.
Dok su se mnogi sklanjali u podrum ili skloništa, život u tim neobičnim uslovima bio je potpuno drugačiji. Ljudi su provodili vreme zajedno, spremali hranu i pokušavali da skrate vreme. „Bilo je nezgodno, deca su plakala, ali smo se snašli. Igrali smo igre i slušali radio,“ rekao je još jedan Beograđanin.
Jedan od očevidaca se prisetio kako je „tomahavk“ prošao pored njegove zgrade. „Kosa mi se digla. Tata je otvorio prozore i odveo nas u sklonište,“ ispričao je. Mnogi koji su bili deca u to vreme se sećaju tih dana, dok generacije koje su rođene posle 1999. godine pamte priče svojih roditelja.
Sećanja na taj dan su različita. Jedna Beograđanka se setila kako je njena mama uhvatila poslednji taksi preko mosta kada su se oglasile sirene. „Taksista nije naplatio vožnju i stigle smo bezbedno,“ prisetila se. Nakon 78 dana bombardovanja, koje je okončano 10. juna 1999. godine, mnogi su se pitali o posledicama. Ministarstvo odbrane Srbije je saopštilo da je tokom vazdušne agresije poginulo 2.500 civila, među kojima 89 dece.
NATO je tokom 11 sedmica bombardovanja izvršio 2.300 vazdušnih udara, bacajući 22.000 tona projektila. Činjenica je da gotovo nijedan grad u Srbiji nije bio pošteđen. Ove brojke i dalje izazivaju snažne emocije među građanima koji se sećaju tih teških dana. Dok se svet menja, sećanje na 24. mart 1999. godine ostaje duboko urezano u kolektivnu svest naroda. Beograđani nastavljaju da se prisećaju tih trenutaka, deleći svoja sećanja na društvenim mrežama, kako bi sačuvali uspomene na dane kada su se njihovi životi drastično promenili.
