Postkovid sindrom je postao ozbiljna stvar za pacijente širom sveta. Među njima je i Bojana B. iz Beograda, koja je imala koronu dva puta u razmaku od godinu dana – prvi put 2021. godine, a drugi put 2022. godine. Nakon drugog puta, Bojana se suočila sa astmom koja se vratila nakon koronavirusa.

Astma je veoma ozbiljno stanje koje zahteva redovnu terapiju i kontrolu, a Bojana je sada prisiljena da vodi drugačiji način života da bi održala svoje zdravlje. Pulmolog dr Tatjana Radosavljević potvrđuje da kovid, kao i svaki drugi virus, može izazvati astmu i ostaviti određene promene u bronhijalnom stablu.

Osim kovida, pulmolog ističe da jak grip takođe može pokrenuti astmu. Takođe, ljudi vrlo individualno reaguju na kovid i postkovid, a niko ne može predvideti kako će se neko oporaviti. Postkovid sindrom može ostaviti razne posledice – od umora, kašlja, intersticijumske bolesti pluća čak i astme pa sve do ozbiljnih neuroloških ispada. U takvim slučajevima, važno je da se osoba podvrgne dodatnoj dijagnostici.

Dijagnoza astme se postavlja na osnovu kliničkih nalaza, slušanjem pluća, spirometrije, dokazivanjem varijabilnosti i eventualne reverzibilnosti poremećaja. Uz pravilnu terapiju, astma se može kontrolisati i većina pacijenata ima smanjene simptome.

Pulmolog dr Radosavljević preporučuje da se uradi obična spirometrija u postkovid periodu ukoliko tegobe ne postoje. Ako su rezultati u redu, nije potrebno sumnjati na postojanje astme. Ukoliko osoba ima tegobe, dodatna dijagnostika je neophodna.

Astma nije specifična samo za kovid, već može biti izazvana i drugim virusima, pa čak i gripom. Stoga je važno pravovremeno reagovati i sprečiti moguće nastanak astme nakon preležane virusne bolesti.

Sa sve više ljudi kojima se astma vraća nakon kovida, potrebno je više istraživanja i pažnje posvetiti ovoj posledici virusa. Astma je ozbiljno stanje koje zahteva redovnu terapiju i kontrolu, i važno je da se pacijenti pravovremeno obrate lekaru ukoliko primete simptome.