Posle parlamentarnih izbora na Kosovu, situacija je ostala neizvesna, ali je jedno jasno – Aljbin Kurti i njegov pokret „Samoopredeljenje“ osvojili su najviše glasova. Međutim, to nije dovoljno za samostalno formiranje vlade, što otvara različite mogućnosti za buduće političke aranžmane. Analitičar Milivoje Mihajlović ističe da postoje tri potencijalne opcije za rešavanje trenutne postizborne situacije.
Prva opcija, kako navodi Mihajlović, podrazumeva da će Kurti biti primoran da formira koaliciju sa nekim od albanskih partija ili manjinskim strankama, što mu neće biti dovoljno. U tom slučaju, moraće da pregovara i sa Srpskom listom. Druga opcija, koja se čini manje verovatnom, jeste formiranje vlade od strane opozicionih partija zajedno sa manjinskim listama. Takva vlada bi bila krhka i mogla bi izazvati proteste „Samoopredeljenja“. Treća mogućnost je produženo odugovlačenje pregovora o formiranju vlade, što bi moglo dovesti do novih izbora, što u ovom trenutku najmanje odgovara Kurtiju.
Mihajlović smatra da lošiji izborni rezultat Kurtija može biti rezultat njegove preusmerenosti ka dela biračkog tela koje se nekada opredeljivalo za Hašima Tačija. U tom kontekstu, smatra da su predizborne akcije „Samoopredeljenja“ bile usmerene protiv Srba, što je privuklo deo birača, ali je, istovremeno, stvorilo neprijateljsku atmosferu prema medijima. Kurti je, kako tvrdi Mihajlović, preduzimao represivne mere protiv novinara i medija koji nisu izveštavali u njegovu korist.
Reakcija srpskog biračkog tela na severu Kosova bila je iznenađujuća. Mnogi Srbi su kritikovali Srpsku listu zbog podrške Milanu Radojičiću, ali su ipak glasali za njih, često zbog ekonomskih faktora i podrške iz Beograda, a ne iz političke volje. To pokazuje promene u svesti Srba na Kosovu, koji su izgubili nadu i sada se distanciraju od političkog procesa.
Mihajlović naglašava da će, bez obzira na to ko formira vladu, Srbi na Kosovu i dalje trpeti posledice. On ne očekuje značajnu promenu u pristupu Amerike i Evrope prema kosovskom problemu, s obzirom na unutrašnje političke sukobe u SAD, kao i na neefikasnost prethodnih sporazuma koji su naštetili Srbiji.
Novinarka televizije N1, Sanja Sovrlić, takođe ukazuje na period nestabilnosti koji dolazi. Ističe da su predizborne kampanje „Samoopredeljenja“ bile obeležene nacionalističkom retorikom, što može negativno uticati na srpsku zajednicu. Kurti je, prema njenim rečima, već u prvom obraćanju vređao opoziciju i pokazao nameru da dodatno učvrsti svoju vlast.
S obzirom na to da „Samoopredeljenje“ ima značajan mobilizacijski potencijal, Sovrlić se plaši da bi dodatni jednostrani potezi mogli pogoršati položaj Srba na Kosovu i izazvati nove tenzije. Ukazuje na to da trenutna vlast u Beogradu mora ozbiljno da se bavi pitanjem Kosova, posebno u svetlu političke nestabilnosti u Srbiji.
Ona takođe kritikuje Srpsku listu, ističući da su njihovi predstavnici više posvećeni pisanju saopštenja nego aktivnom radu na poboljšanju položaja Srba. Iako su osvojili svih deset mandata, njena analiza pokazuje da su to postigli u atmosferi straha i nedostatka hrabrosti drugih da se kandiduju.
Na kraju, Sovrlić naglašava da će očekivanja međunarodne zajednice biti usmerena ka punoj primeni briselskog i ohridskog sporazuma, što uključuje osnivanje mehanizma za zaštitu prava Srba na Kosovu. Ipak, kako ističe, postoji rizik da se ono što je formalno garantovano može izgubiti s vremenom, posebno uz vlast „Samoopredeljenja“. U svetlu svih ovih faktora, budućnost Kosova ostaje neizvesna, a srpska zajednica se suočava sa izazovima koji bi mogli dodatno pogoršati njen položaj.
