Nova Pravila o Skladištima Izazivaju Pitanja: Bitka Za Bolje Tržišno Poslovanje Poljoprivrednim Proizvodima
Pitanja o sudbini roba nakon skoroj žetvi, kao i o tome kako privući privatne skladištare da sklope partnerstvo s državom i pretvore svoje silose u javne, pitanja su na koja će trebati naći rešenje u narednim mesecima. Na nedavnom sastanku Radne grupe Vlade za koordinaciju aktivnosti unapređenja robnog-tržišnog poslovanja poljoprivrednim proizvodima, usvojen je Pravilnik o skladištima, ali malo je onih u sistemu za javnu namenu. Ratari nemaju mogućnost da dobiju „skladišnicu“, dokument koji bi im omogućio podizanje kredita i pronalaženje kupaca, što je jedan od glavnih problema, kažu proizvođači.
Novim Pravilnikom propisano je da poljoprivredni proizvođač, ako nije zadovoljan kako je skladištar utvrdio količinu, kvalitet, odnosno klasu predatih poljoprivrednih proizvoda, može da se obrati nadležnom inspektoru Ministarstva poljoprivrede. On bi proverio način određivanja parametra kvaliteta od strane angažovanih kontrolnih organizacija, odnosno samih otkupljivača.
Daniel Kovačić iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije pozdravlja ovu novinu, ali ističe da će se tek pokazati kako će to izgledati u praksi. Kovačić ističe da trenutno skladištari nisu dovoljno motivisani da rade poslove za državu, te da nema zakonskog okvira za tu vrstu saradnje. Takođe, resorno ministarstvo poteglo je pitanje da se u roku od tri godine podna skladišta dovedu do nivoa da budu ćelijska, odnosno da budu boljeg kvaliteta. Ipak, proizvođačima je važnija ideja da dobiju dokaz o postojanju pravnog posla, kao što je „skladišnica“ koja bi im omogućila da sklapaju ugovore i trguju ili traže kredite.
Prema Kovačiću, poljoprivrednicima je potrebna sloboda da prodaju robu po ceni koja će im omogućiti bolji prosperitet. Pozdravlja se i ideja o mogućim subvencijama, kao i sa robnom berzom koja bi olakšala prodaju i trgovinu.
Jedan od problema o kojem se takođe razgovaralo na sastanku Radne grupe je dugovanje poljoprivrednika prema Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, koje ukupno iznosi oko 300 milijardi dinara. Predloženo je otpisivanje kamata na deo duga, kao i reprogram plaćanja glavnice i kamate na pet godina.
Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković predsedavala je sastankom, a prisutni su bili i predstavnici udruženja poljoprivrednika, kao i svih relevantnih institucija – Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, Ministarstva finansija, Ministarstva privrede, Ministarstva za brigu o selu, Narodne banke Srbije, Republičke direkcije za robne rezerve, Privredne komore Srbije, Produktne berze Novi Sad, Komisije za hartije od vrednosti.
Izvor: Novosti
