Oko 66.000 zaposlenih u institucijama Evropske unije dobiće do aprila novo povećanje plata, što će biti sedmi put u poslednje tri godine. Prema informacijama koje je objavio nemački list „Bild“, povećanje zarada je prvobitno bilo planirano za 8,5 procenata još prošle godine, ali je Evropska komisija odlučila da iskoristi „klauzulu o umerenosti“ i isplati samo 7,3 procenata, dok će preostalih 1,2 procenata biti isplaćeno 1. aprila.
U konkretnim brojkama, najniža osnovna plata, bez neoporezivih dodataka, biće povećana sa 3.361 evra na 3.645 evra, dok će maksimalna plata porasti sa 23.262 evra na 25.229 evra mesečno. Ova povećanja neće zaobići ni visoke zvaničnike Evropske unije. Naime, plata predsednice Evropske komisije, Ursule fon der Lajen, povećaće se za 2.700 evra, što će značiti da će njen mesečni prihod iznositi 34.800 evra. EU komesari će takođe videti porast plata, sa dodatnih 2.200 evra, što znači da će njihove zarade iznositi oko 28.400 evra mesečno.
Nemački list naglašava netransparentnost formule za obračun plata, koja koristi inflaciju u Briselu i Luksemburgu, kao i kretanje plata u javnom sektoru zemalja članica. Ova formula omogućava da se plate u EU prilagođavaju trenutnim ekonomskim uslovima, ali i stvara sumnje u pravičnost i transparentnost procesa.
Zaposleni u institucijama EU obično dobijaju povećanja plata jednom godišnje, retroaktivno od 1. jula. Međutim, usled visoke inflacije koja je prisutna u poslednje vreme, uvedena je nova mera koja omogućava isplatu dela povećanja već 1. januara. Tako su zaposleni u EU u poslednje dve godine dobijali povećanja dva puta godišnje – 1. januara i 1. jula.
U 2023. godini postoji mogućnost da se zaposlenima isplate čak tri povećanja plata, pod uslovom da inflacija ne opadne. Pored aprilske isplate, moguće je novo povećanje sredinom godine, retroaktivno od januara, a zatim još jedno 1. jula. Ova situacija ukazuje na to da se Evropska unija suočava s izazovima inflacije koji direktno utiču na životni standard zaposlenih.
Iako povećanje plata može biti pozitivna vest za zaposlene u institucijama EU, postavlja se pitanje koliko će ova povećanja zaista uticati na njihov životni standard, s obzirom na visoke troškove života i inflaciju koja i dalje pritisne ekonomiju. Većina radnika se oslanja na svoje plate za održavanje svakodnevnog života, a bilo kakvo povećanje može biti od suštinske važnosti.
Pored toga, povećanja plata u institucijama EU često izazivaju i kritike javnosti, koja se pita zašto se visoke plate i beneficije isplaćuju zaposlenima koji već ostvaruju značajne prihode. Ova tema postaje posebno aktuelna u vreme kada se mnogi evropski građani suočavaju s ekonomskim teškoćama usled rasta cena energenata i osnovnih životnih namirnica.
S obzirom na sve ove faktore, može se očekivati da će diskusije o platama i uslovima rada u institucijama EU nastaviti da budu u fokusu javnosti. U vreme kada se evropska ekonomija suočava s brojnim izazovima, važno je pronaći ravnotežu između povećanja plata i održivosti javnih finansija, kako bi se obezbedila stabilnost i prosperitet za sve građane.
U svetlu ovih događaja, zaposleni u institucijama EU nastavljaju da se nadaju da će buduća povećanja biti pravedna i transparentna, te da će doprineti poboljšanju njihovog životnog standarda u sve zahtevnijim ekonomskim uslovima.
