Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju Bogojavljenje 19. januara, što je praznik koji se često vezuje za određene običaje i verovanja. Jedan od tih običaja je priprema i konzumacija pihtija, tradicionalnog jela koje se jede na ovaj dan.
Prema vekovnoj tradiciji, pihtije se pripremaju na Krstovdan, kada vernici obavezno poste, a jedu se na dan Bogojavljenja u čast krštenja Isusa Hrista. Takođe, ovo jelo se neizostavno nalazi na trpezi prilikom slave Svetog Jovana.
Sastojci potrebni za pripremu pihtija uključuju 3 suve i 3 sveže svinjske nogice, 2 para svinjskih ušiju, 3 svinjske repe, 1 svinjsku kolenicu, 1 teleću nogu, biber u zrnu, so, 4 glavice belog luka.
Priprema počinje tako što se svi sastojci temeljno očiste, stavljaju u veći lonac, začine po ukusu i preliju sa oko 1 litrom vode. Zatim se lonac stavlja na tihi vatru i sastojci kuvaju do 5 sati, u zavisnosti od starosti mesa. Tokom kuvanja, masnoća i pena se sakupljaju na površini i treba je redovno uklanjati.
Kada je jelo kuvano, meso bi trebalo samo da otpada sa kostiju, a tečnost postaje lepljiva. Tada se lonac skida sa vatre i ostavlja da se prohladi. Nakon toga, prohladjenja smesa se procedi kroz sito, a meso se isecka na komade željene veličine i rasporedi u tanjire. Preko se pospe seckanim belim lukom i nalije proceđena tečnost. Na kraju se pihtije ostavljaju da se hlade preko noći, a pri serviranju se posipaju ljutom mlevenom paprikom.
Osim što su tradicionalno jelo koje se priprema tokom prazničnih dana, pihtije su i veoma hranljive i zdrave. Bogate su kolagenom, proteinom koji je važan za zdravlje kože, kose, zglobova i kostiju. Takođe, sadrže i vitamine i minerale koji doprinose opštem zdravlju organizma. Uz to, priprema ovog jela je veoma ekonomična, jer se koriste delovi mesa koji inače ne bi bili iskorišćeni, poput svinjskih ušiju i repova.
Bogojavljenje je praznik koji okuplja vernike, koji se okupljaju u crkvi gde se obavlja obred osvećenja vode. Tradiocionalno, na ovaj dan se organizuju i plivanja za Časni krst, gde se vernici takmiče u plivanju kako bi uhvatili krst bačen u vodu. Takođe, vernici se često na ovaj dan čestitaju sa „Hristos se rodi“, na šta se odgovara sa „Vaistinu se rodi“.
Bogojavljenje je praznik koji ima veliki značaj za srpsku pravoslavnu crkvu i vernike, koji ga obeležavaju sa velikom pažnjom i poštovanjem. Osim verskih običaja, praznik je obeležen i tradicionalnim običajima poput pripreme i konzumacije pihtija. Ovo jelo se smatra simbolom zajedništva i blagostanja, te je prisutno na trpezi tokom ovog prazničnog perioda.
U celini, Bogojavljenje je praznik koji donosi radost, zajedništvo, i priliku da se proslavi važan trenutak u hrišćanskoj veri. Ovaj praznik predstavlja važan deo srpske tradicije i kulture, te se obeležava sa posebnom pažnjom i poštovanjem. S obzirom na važnost koju ima Bogojavljenje za srpsku pravoslavnu crkvu i vernike, priprema tradicionalnih jela poput pihtija predstavlja važan deo obeležavanja ovog praznika. Uz obrede i verske aktivnosti, tradicionalna hrana igra značajnu ulogu u obeležavanju i proslavljanju ovog prazničnog perioda.
