Ubica Uglješe Ljubojevića (23) iz Veternika nikada nisu uhvaćene. Sačekuša ispred nekadašnjih „Veriga“ u kojoj je izrešetan ovaj bokser Vojvodine, ali i šef obezbeđenja vođe „veterničke grupe“ Nenada Opačića, nije rasvetljena ni u brojnim procesima protiv zemunskog klana.
Ljubojević je ubijen 8. februara 2003. u klasičnoj „sačekuši“ ispred novosadskog restorana „Verige“, u Kisačkoj ulici. Nepoznati napadač, u crvenom „audiju 80“, ispalio je rafale iz automatskog oružja na „golf“ u kome je Ljubojević sedeo na mestu suvozača, a zatim pobegli.
U trenutku napada, sa Ljubojevićem u kolima, bila su još dvojica mladića iz Veternika sa podebljim policijskim dosijeom, ali su ostali nepovređeni. „Audi 80“ pronađen je zapaljen na travnjaku u naselju Satelit, nekoliko kilometara dalje od mesta zločina. Proverom je utvrđeno da je vozilo ukradeno, a u njemu je pronađen „kalašnjikov“ iz kog je pucano.
U optužnici protiv Ljubojevićevog šefa Nenada Opačića piše da je veternička grupa dve nedelje posle ubistva ispred „Veriga“ otela M. M. iz Iriga, eks člana „Firme“. Doveli su ga u kafe „Mikele“ u Veternik da razgovaraju o Uglješi. Udarali su ga pištoljem po glavi i telu da bi M.M. priznao da je bio umešan u ubistvo Ljubojevića. Opačić je kasnije poručio njegovim ubicama da se dobro čuvaju. Ipak, ubijen je i on u sačekuši 28. februara 2015. godine u Novom Sadu.
Bokser je sa dvojicom prijatelja A.L. i A.I. iz tada popularnog restorana „Verige“ izašao desetak minuta pre ponoći. Kada su „golfom“ hteli da se uključe u Kisačku ulicu, naišao je „audi“. Vozač „golfa“ je zakočio da ga propusti, ali su tada odjeknuli rafali.
Za ubistvo Ljubojevića bio je osumljičen član suparničke „firme“ Jovica Radonjić. Ali, Specijalni sud ga je oslobodio usled nedostatka dokaza i od tada ubistvo kod „Veriga“ postaje nerasvetljeni zločin. A i sam Radonjić je likvidiran 2015. godine na Zvezdari.
Motivi napada nikada nije rasvetljen. Veruje se da je ubijen u znak upozorenja za svog šefa Nenada Opačića kako bi blisko sarađivao sa Dušanom Spasojevićem Šiptarom i njegovim „zemuncima“. Po drugoj verziji smatra se žrtvom u nemilosrdnom ratu za prevlast na tržištu droge između veterničke i „firme“.
Smrt Uglješe teško je podneo njegov otac Bogdan. Uvek je na suđenje kasnije oslobođenom Radonjiću dolazio u crnini. Okrivljenom je u sudnici redovno ogorčen postavljao pitanja, a nije bio zadovoljan ni radom tužioca, za koga je mislio da nije optužio prave krivce.
Porodica Ljubojević je rodom iz Like, iz mesta Počitelj kod Gospića. Pre rata živeli su u Zagrebu. Po izbijanju sukoba izbegli su u okolinu Bačke Palanke. Glava porodice Radmilo se bavio taksiranjem i imali su kuću u Veterniku.
Porodica Ljubenović je počela da se raspada. Bračne trzavice između roditelja – Radmile i Bogdana, počele su neposredno posle sačekuše. Razvelili su se, a Uglješina majka je otišla u Kanadu. Onda je Radmilo presekao i upao u dom porodice bivše supruge u Pančevu. Tako je 26. maja 2006. rafalima iz „kalašnjikova“ ubio nekadašnju ženu Bogdanu (49), svastiku Radmilu (46) i pašenog Dušana Dragosavca (53). U masakru su ranjeni njegov tast Rade i tašta Sofija Rajšić, ako i ćerka Dragosavca – Duška Cvijetićanin.
