Gojaznost je globalni zdravstveni problem koji pogađa više od milijardu ljudi širom sveta, prema procenama objavljenim u medicinskom časopisu Lancet. Podaci iz 2022. godine pokazuju da oko 880 miliona odraslih i 159 miliona dece pati od gojaznosti. Najviša stopa gojaznosti zabeležena je u Tongi i Američkoj Samoi za žene, te u Američkoj Samoi i Nauru za muškarce, gde oko 70-80% odraslih živi sa ovim zdravstvenim problemom.

Tokom perioda od 1990. do 2022. godine, udeo gojaznih žena povećao se sa 8,8% na 18,5%, dok je kod muškaraca taj udeo povećan sa 4,8% na 14%. Stručnjaci ističu da gojaznost povećava rizik od razvoja raznih ozbiljnih zdravstvenih stanja, uključujući bolesti srca, dijabetes tipa 2 i neke vrste raka.

Profesor Madžid Ezati ističe da agresivne marketinške kampanje koje promovišu nezdravu hranu mogu doprineti gojaznosti, dok troškovi i dostupnost zdrave hrane mogu predstavljati prepreku. Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije, Tedros Adhanom Gebrejesus, naglašava važnost prevencije gojaznosti od ranog detinjstva do odraslog doba kroz pravilnu ishranu, fizičku aktivnost i odgovarajuću negu.

On ističe da će za rešavanje ovog problema biti potreban zajednički rad vlada i zajednica, kao i saradnja privatnog sektora koji treba preuzeti odgovornost za uticaj svojih proizvoda na zdravlje ljudi.

Gojaznost je kompleksan problem koji zahteva sistematski pristup u rešavanju, uključujući promovisanje zdravih stilova života, poboljšanje dostupnosti i cenovne dostupnosti zdrave hrane, kao i edukaciju o značaju uravnotežene ishrane i redovne fizičke aktivnosti.

Preventivne mere mogu uključivati kampanje javnog informisanja o štetnim efektima gojaznosti, podsticanje zdravijih izbora hrane putem poreskih politika i regulaciju oglašavanja nezdrave hrane i pića usmerenog na decu.

Važno je i promovisati fizičku aktivnost kao deo svakodnevnog života, kroz podsticanje vežbanja u školama, organizovanje sportskih aktivnosti u zajednici i kreiranje sigurnih i dostupnih prostora za rekreaciju.

Podaci o broju gojaznih ljudi širom sveta ukazuju na potrebu hitnog angažovanja svih nivoa društva u borbi protiv ovog zdravstvenog problema. Zdravstvene organizacije, vladine institucije, privatne kompanije, obrazovne ustanove i pojedinci treba da zajedno rade na stvaranju zdravijeg okruženja i promovisanju zdravih stilova života.

Osim značajnih rizika po zdravlje, gojaznost takođe ima ekonomske posledice, kao što su povećani troškovi zdravstvene nege i smanjena produktivnost rada. Zbog toga je važno da se ova problema ozbiljno shvati i adekvatno adresira na svim nivoima društva.

Ukupan broj gojaznih ljudi širom sveta je alarmantan i zahteva hitnu akciju kako bi se sprečile ozbiljne posledice po zdravlje individua i celokupnog društva. Edukacija, promocija zdravih životnih stilova, regulacija tržišta hrane i pića, kao i podrška zajednice su neki od ključnih faktora u borbi protiv gojaznosti.

Saradnja različitih sektora društva i zajednički napor svih aktera su neophodni kako bi se suzbila ova epidemija gojaznosti i obezbedilo zdravije budućnosti za sve.