Erik Dikson, vozač sa 100 godina

Nedavno je u Velikoj Britaniji zabeležen zanimljiv događaj – jedan penzioner produžio je svoju vozačku dozvolu, i to sa 100 godina. Radi se o čoveku po imenu Erik Dikson koji i dalje vozi svoju „kiu pikanto“ i smatra da je vozački ispit položio davno, još kao osamnaestogodišnji mladić.

Dikson se priseća vremena kada su vozači bili mnogo civilizovaniji, a putevi mnogo manje prometni. On je proveo 37 godina radeći za autobusku kompaniju, a sada uživa u penziji i putuje kolima širom Evrope.

Kada mu je instruktor vožnje prišao nedavno, bio je iznenađen da vidi Diksona za volanom, očekujući nekoga ko hoda uz pomoć štaka. Dikson je takođe dodao da ne koristi štap za hodanje niti uzima lekove, a i dalje oseća se sposobnim da putuje kolima u bilo koju prestonicu Evrope.

Ovaj iskusni vozač kaže da se sa osamnaest godina pridružio vojsci i položio tri vozačka ispita, uključujući i one za teška teretna vozila i prikolice. Godine 1987. je konačno završio svoju karijeru i u penziji je, ali i dalje se seća mladalačkih dana kada je vozio ludo i brzo.

I dok se seća starih vremena, primetio je da je danas mnogo manje dobrote, a vozači su mnogo manje pristojni. Takođe je istakao da su putevi postali mnogo prometniji i da se sada seća mladosti kada je stisnuo gas i vozio brzo.

Ova priča je inspiracija da nikad nije kasno za uživanje u onome što volite. Erik Dikson predstavlja primer upornosti i ljubavi prema vožnji, te dokazuje da godine nisu prepreka za obavljanje svakodnevnih aktivnosti.

Sve u svemu, ova priča nas podseća da nikad nije kasno da živimo svoje snove i da radimo ono što nas ispunjava, bez obzira na broj godina. Erik Dikson je primer da se život ne završava kada se povučemo u penziju, već da se tada otvaraju nove prilike za ispunjenje života.