Novorođenčad u Sloveniji opada, upozorili su podaci iz slovenskog Zavoda za statistiku (SURS). Broj novorođene dece prošle godine pao je na 16.800, što je pet odsto manje nego prethodne godine i to je najmanji broj od 1922. godine od kako se vodi evidencija. Činjenica da je veliki pad broja novorođene dece zabrinjavajuća je za slovensko društvo.

Prema izveštaju, ključni razlog pada broja novorođene dece poslednjih godina jeste pad broja žena u reproduktivnom dobu, između 15 i 49 godina. Njihov broj je opao za 18 odsto u periodu od 2000. do 2022. godine, prema izjavama zvaničnika SURS-a, Martina Bajželja. Ovaj trend je zabrinjavajući za budućnost slovenskog društva i postavlja pitanje o tome koje mere će biti potrebne da se ovaj problem reši.

Prema drugim izvorima, prosečan broj dece po ženi u Sloveniji smanjen je na 1,33, što je znatno ispod nivoa od 2,1 dece po ženi potrebnog za održavanje nivoa populacije. Ovo je takođe zabrinjavajuće jer bi dugoročno moglo dovesti do starenja populacije i smanjenja radne snage, što bi moglo imati ozbiljne ekonomske posledice.

Jedan od razloga pada broja novorođene dece može biti i ekonomske prirode, jer mlade porodice teže planiraju decu dok se bore sa ekonomskim izazovima, kao što su visoka cena stanovanja, nezaposlenost i nesigurni izgledi za budućnost. Ovo je trend koji se primećuje širom Evrope, gde su razvijene zemlje suočene sa sličnim problemom pada broja dece i starenja populacije.

Slovenija nije jedina zemlja koja se suočava sa ovim problemom. Podaci iz Evropskog statističkog zavoda pokazuju da je ukupan broj novorođene dece u Evropskoj uniji smanjen za 90.000 u 2021. godini, što je pet godina zaredom da je na međunarodnom nivou zabeležen pad u broju novorođenčadi.

Ova situacija postavlja ključna pitanja o održivosti socijalnih i ekonomskih sistema u zemljama koje se bore sa padom broja dece. Manji broj radno sposobnog stanovništva može dovesti do povećanja opterećenja sistema socijalne zaštite i penzionog sistema, što predstavlja ozbiljan izazov za političke lidere i ekonomske stručnjake.

U Sloveniji su već preduzete neke mere kako bi se ovo pitanje rešilo. Država je nedavno usvojila nove mere za podsticanje rađanja, uključujući finansijsku podršku porodicama sa decom, olakšice za zaposlene porodilje i roditelje, kao i mere za snižavanje cena vrtića i obdaništa. Međutim, ove mere nisu donele željene rezultate, kako pokazuju najnoviji podaci.

Jedno od rešenja za ovaj problem moglo bi biti i širenje svesti o važnosti porodice i roditeljstva, kao i promena stereotipa o ulozi žena u društvu. Takođe, podrška poslodavaca i radna prava za roditelje mogli bi biti važni faktori u podsticanju rađanja i održavanju nivoa populacije.

Ovaj problem zahteva sveobuhvatni pristup i saradnju svih sektora društva, uključujući politiku, poslodavce, obrazovni sistem i civilno društvo. Samo zajedničkim naporima može se rešiti ovaj ozbiljan demografski problem i osigurati održivost društva u budućnosti.

U zaključku, pad broja novorođene dece u Sloveniji predstavlja zabrinjavajući trend koji zahteva hitne mere. Dugoročna rešenja moraju uključivati širenje svesti o važnosti rađanja, podršku porodicama i promenu ekonomskih i socijalnih uslova koji utiču na odluku o rađanju dece. Samo zajedničkim naporima može se rešiti ovaj ozbiljan demografski problem i osigurati održivost društva u budućnosti.